Sa velikim razvojem medicine i tehnologije, logično je da će rezultat toga biti produženi ljudski životni vek, zar ne? Izgleda da ipak nije tako, prema novoj analizi stručnjaka. Zašto naučnici ne veruju da će ljudi u budućnosti doživeti duboku starost?
Dostignuća u medicini, bolja ishrana, velnes i fitnes saveti koji postaju ključni faktori zdravlja… Sve ovo zvuči kao metode koje će da produže naš životni vek, što se pokazalo kao istina u 19. i 20. veku. Međutim, zapanjujuće novo istraživanje otkriva da je ova promena sada usporena, tako da povećanje naše dugovečnosti verovatno više nije opcija.
“Većina ljudi koji su danas starije dobi, živi u vremenu koje je proizvela medicina”, rekao je glavni autor studije S. Džej Olšanski, profesor epidemiologije i biostatistike na Univerzitetu Ilinois u Čikagu.
“Ali ovi privremeni medicinski “flasteri” ne proizvode više godina života, što implicira da je period brzog povećanja očekivanog životnog veka sada završen”, dodao je Olšanski.
Analiza obuhvata podatke iz osam zemalja sa najdužim životnim vekom stanovništva (Australija, Francuska, Italija, Japan, Južna Koreja, Španija, Švedska i Švajcarska), Hong Kong i SAD, u periodu od 1990. do 2019. godine. Sve u svemu, ženska deca rođena 2019. u ovim mestima imaju 5,1 odsto šanse da dostignu 100 godina starosti, dok za muškarce procena iznosi 1,8 odsto.
Prema studiji, sprovedenoj zajedno sa istraživačima sa Univerziteta na Havajima, Harvarda i UCLA, očekivani životni vek pri rođenju u ovim zemljama se u proseku povećao samo za šest i po godina od 1990. godine.
“Naš rezultat poništava uobičajeno verovanje da je prirodna dugovečnost naše vrste sledeći korak, da će očekivani životni vek biti iznad današnjeg”, rekao je Olšanski. “Umesto toga, to je iza nas – negde u rasponu od 30 do 60 godina. Sada smo dokazali da moderna medicina donosi postepeno manja poboljšanja u dugovečnosti, iako se medicinski napredak dešava vrtoglavom brzinom.”
Objašnjava da starija tela pate od više bolesti, od kojih bi svaka mogla da bude uzrok smrti te osobe. A ove bolesti koje se pojavljuju povezane su sa osnovnim procesom starenja – starenjem naših ćelija, tkiva, organa i sistema organa, što je nepromenljivo, prenosi Si-En-En.
“Ali recimo da preokrenemo te bolesti, eliminišemo gojaznost i pušenje: To i dalje neće imati mnogo uticaja na očekivani životni vek, jer su mnoge negativne posledice postojanja ovih stanja već ublažene farmaceutskim preparatima ili hirurškim zahvatima.”
Bili bismo mnogo zdraviji, naravno, ali duži život ne bi bio zagarantovan.
Olšanski je 1990. objavio rad u časopisu “Sajens” u kojem je tvrdio da je “malo verovatno” da će očekivani životni vek premašiti 85 godina, jer su se najznačajniji razvoji životnog doba već dogodili. Sada se ispostavlja da je ovo bilo tačno.
U ovim nalazima, Olšanski je rekao da treba da se fokusiramo na broj godina u kojima je osoba zdrava, a ne samo živa. “Postoji mnogo prostora za poboljšanje: za smanjenje faktora rizika, podsticanje ljudi da usvoje zdravije stilove života – sve to može omogućiti ljudima da žive duže i zdravije.”
Olšanski je rekao da će slučajevi u kojima ljudi dožive 100 godina ostati izvan standarda i neće značajno povećati prosečan životni vek. “Bilo bi optimistično kada bi 15 odsto žena i 5 odsto muškaraca moglo da doživi 100 godina u većini zemalja u ovom veku”, navodi se u njegovom izveštaju, prenosi “Njujork post”.
Ova nova studija ne uključuje podatke za vreme kovid pandemije, za koju je Olšanski rekao da bi “značajno” promenila rezultate očekivanog životnog veka. On je podelio nekoliko generalnih saveta koji mogu pomoći ljudima koji žele da dožive duboku (i zdravu) starost:
- Izbegavajte faktore rizika u ponašanju koji skraćuju život, kao što su pušenje, gojaznost, droge, sedentarni način života i loša ishrana.
- Slušajte svoje lekare i uzimajte lekove za lečenje bolesti.
- Koliko ste zdravi u mlađim i srednjim godinama predviđa koliko ćete verovatno biti zdravi u starijim godinama.
- Vežbanje i ishrana efikasno deluju ne samo na sprečavanje bolesti, već i na poboljšanje kvaliteta života u svim uzrastima.
- Jedan od najmoćnijih prediktora životnog i zdravstvenog veka su obrazovna dostignuća.
RTbalkan.
