Džef Bezos ima bogatstvo od preko 200 milijardi dolara, što ga čini trećom najbogatijom osobom na svijetu
Osnivač Amazona je za javnost podelio da je za postizanje njegovog velikog uspeha delimično zaslužna jednosatna jutarnja navika koju obavlja svakoga dana. Bezos je objasnio da počinje dan tako što šeta napolju, bez gledanja u ekrane – prepušten samo svojim mislima.
U pitanju su jutarnje šetnje, koje praktikuje od 2018. godine i tvrdi da je ova rutina poboljšala njegove veštine donošenja odluka i produktivnost. Objasnio je da ga šetnja osvežava i mentalno priprema za najvažnije jutarnje sastanke, one za koje je potrebno mnogo više koncentracije i razmišljanja.
“Zato uvek zakazujem prvi sastanak u deset sati”, rekao je Bezos tokom govora za “The Economic Club”.
“Volim da održavam sastanke koji zahtevaju visoku koncentraciju pre ručka, jer već od pet sati po podne ne mogu više da razmišljam o takvom problemu. Rekao bih: ‘Pokušajmo ovo ponovo sutra u 10 ujutru’,” kaže Bezos, koji takođe navodi kvalitetan san kao vrlo važan faktor uspeha.
“Ustajem rano i rano idem u krevet”, objasnio je u svojoj knjizi iz 2020. godine, “Meni treba osam sati sna, tada razmišljam bolje, imam više energije, moje raspoloženje je bolje…”
Sam Bezos tvrdi da su mirna i tiha jutra bolja za njega. “Nisam toliko produktivan kao što mislite da jesam”, našalio se Bezos u jednom podkastu u decembru. “Krećem se prilično sporo u prvih nekoliko sati dana. Ustajem rano, prirodno,” rekao je.
Ove navike su potencijalno rešenje za svakoga ko želi da umanji stres, pogotovo u jutarnjim časovima. Preporučljivo je da ujutru, umesto da posegnete za telefonom, pokušate da praktikujete šetnje bez korišćenja elektronskih uređaja.
“Ako biste samo jedno jutro koristili telefon u krevetu sat vremena, negativni uticaji bi bili minimalni, ali ako to postane navika dan za danom, mesec za mesecom, ovo ponašanje može imati posledice”, rekla je terapeut Meris Lefler, koja je specijalizovana za lečenje poremećaja anksioznosti i stresa na Stenfordskom programu za medicinu životnog stila, prenosi “Dejli mejl”.
Navela je jednu neuronaučnu studiju koja je otkrila da povećana upotreba ekrana kod odraslih može pogoršati sposobnost učenja, pamćenja i mentalno zdravlje. Druga studija koju je spomenula istakla je zabrinjavajuće veze između rutinskog prekomernog gledanja televizije (pet sati ili više dnevno) i povećanog rizika od demencije, Parkinsonove i drugih bolesti povezanih sa mozgom.
Dalja istraživanja su povezala ove fenomene sa zapreminom sive materije u mozgu odraslih, za koju je otkriveno da se smanjuje kod odraslih koji gledaju u ekran dva ili više sati dnevno (van posla).
RTbalkan.
