Neskriveni cilj Prištine je proterivanje, progon i maltretiranje Srba i očigledno je da će s tim nastaviti, ne samo pod patronatom i uz zaštitu dela međunarodne javnosti već i uz direktnu podršku, kaže za „Politiku” premijer Miloš Vučević
Etničko čišćenje Kosova od Srba i uklanjanje svakog traga Srbije glavni su razlozi zašto se ubrzano naoružava tzv. kosovska vojska. Umesto za otvaranje radnih mesta i privredu, albanski separatisti novac troše na kupovinu najmodernijeg oružja, a uz to planiraju da povećaju broj pripadnika tzv. kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) i nameravaju da izgrade još dve manje vojne baze na severu Kosova i Metohije.
Vojna tajna na Kosmetu jeste namera Prištine da kupi za sada nepoznatu količinu pametnih protivtenkovskih mina „N93 hornet”. Kako nezvanično saznaje „Politika”, eventualna kupovina ovog oružja čeka ishod američkih predsedničkih izbora i ukoliko bi došlo do sklapanja posla, to bi se radilo preko tzv. međunarodne vojne prodaje (FMS – Foreign Military Sales). To je program američke vojske za pružanje bezbednosne pomoći i predstavlja suštinsko oruđe američke spoljne politike, navodi se na sajtu Američke agencije za bezbednosnu saradnju.
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević kaže za „Politiku” da Priština ne sme da ima oružane snage čak ni po njenom „ustavu”. Premijer Vučević napominje da ona krši Vojnotehnički sporazum iz Kumanova i Rezoluciju 1244, kao i sve ono što je dogovoreno kroz proces dijaloga. „Pored svih problema s kojima se naš narod suočava na Kosovu i Metohiji, to dodatno doliva ulje na vatru. Postavlja se pitanje – za koga i za šta se naoružava takozvana kosovska vojska, još jedna albanska vojska de fakto, kad pogledate etnički sastav. Za koga i zbog čega se oni toliko naoružavaju i zašto se dopremaju, doniraju sva ta sredstva ili prodaju, suprotno Vojnotehničkom sporazumu, suprotno Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, što je direktno kršenje svih normi međunarodnog javnog prava”, kaže Vučević.
Na pitanje koji je motiv separatista da se dodatno naoružavaju, odgovara da je njihov neskriveni cilj proterivanje, progon i maltretiranje Srba. Navodi da je očigledno da će s tim nastaviti, ne samo pod patronatom i uz zaštitu dela međunarodne javnosti, već i uz direktnu podršku. „Sve se to radi suprotno međunarodnim javno-pravnim normama i povelji Ujedinjenih nacija. Očigledno je da neko sprema novu albansku vojsku na Balkanu”, zaključuje premijer Vučević.
A ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić kaže za „Politiku” da je važno podsetiti javnost i međunarodne zvaničnike da, prema još važećoj Rezoluciji 1244 SB UN, privremene institucije samouprave u Prištini nemaju pravo na formiranje bilo kakvih oružanih snaga, a jedina legalna vojna formacija na terenu jeste Kfor. Kao i Vojska Srbije koja, uz saglasnost međunarodnih snaga, može biti angažovana na način predviđen važećim međunarodnopravnim aktima.
„Stoga je i svako naoružavanje takve nelegalne ’vojne’ formacije opasno i protivno međunarodnom pravu. To je, međutim, samo deo problema, jer ne postavlja se isključivo pitanje legalnosti, već i svrhe postojanja oružanih snaga pod kontrolom Prištine. Razoružavanje tzv. OVK bilo je osnovni preduslov uspostavljanja i održavanja mira i stabilnosti na KiM, a danas se tamo pravi oružana sila na istim ideološkim osnovama na kojima je počivala i ta ukinuta formacija. A reč je, podsetiću, o agresivnoj i ekspanzionističkoj velikoalbanskoj ideologiji, čija je glavna komponenta posezanje za teritorijama međunarodno priznatih suverenih država”, ističe Marko Đurić.
Naglašava da je jasno je da se „vojska Kosova” ne pravi da bi odgovarala na nevojne pretnje, da bi pomagala civilnom stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda ili da bi imala ceremonijalni karakter, jer za ostvarivanje te funkcije nisu joj potrebni sofisticirani oružani sistemi. Takođe, njena uloga nije defanzivna, jer je jasno da je prisustvo NATO-a na terenu više nego dovoljna garancija mira.
„Njen zadatak je, dakle, da preti, a oni koji naoružavaju ovakvu nelegalnu formaciju nalaze se u najblaže rečeno protivrečnoj situaciji, jer s jedne strane javno podržavaju mir i stabilnost na zapadnom Balkanu. S druge strane, prave vojnu silu koja je najdirektnija pretnja miru i stabilnosti. U uređenim i miroljubivim državama se čak ni dozvola za posedovanje pištolja ne izdaje dok budući vlasnik oružja ne prođe temeljne bezbednosne i zdravstvene procene, a ovde smo svedoci situacije da se jednom osvedočeno agresivnom režimu, koji je nepouzdan u svakom smislu, daje oružje za izazivanje masovnog stradanja ljudi. To je još jedan od apsurda koje je važno pomenuti kad govorimo o takozvanoj vojsci Kosova”, kaže Đurić
Šef diplomatije sumira da je, po Rezoluciji 1244, tzv. OVK morala da bude rasformirana kao pretnja miru, a umesto toga imamo iste ljude, s istom ideologijom, samo s nešto drugačijim uniformama i insignijama. Sponzori su im isti oni koji su ih obučavali i naoružavali i 1999. godine. Time se svakako ne doprinosi miru i stabilnosti na zapadnom Balkanu, jer na KiM, kao u Čehovljevoj drami, kad u priču uvedete napunjeno oružje, ono će u jednom trenutku morati i da opali. „Srbija će nastaviti na svakom mestu, kao u Ujedinjenim nacijama, da uporno i glasno skreće pažnju na važnost doslednog poštovanja međunarodnog prava i vrednosti na kojima počiva savremena Evropa, a to podrazumeva i poštovanje i primenu Povelje UN i svih važećih rezolucija najveće svetske političke organizacije”, ističe Marko Đurić.
Nedavno je tzv. ministar odbrane Ejup Maćedonci u intervjuu za „Ekonomiju online”, istakao da je proces transformacije KBS u vojsku u drugoj fazi i pohvalio se da je u poslednje vreme kupljeno dosta vojne opreme. Saopštio je da je u sveobuhvatnom planu tranzicije predviđeno da KBS ima i flotu helikoptera, što se očekuje u trećoj fazi, od 2025. do 2028. godine. Rekao je da Velika Britanija podržava KBS u postizanju ciljeva druge faze tranzicije, za koju se očekuje da će kulminirati validacijom tri pešadijska puka KBS-a, koji će biti spremni da izvrše svoj ključni zadatak – zaštite suverenitet i teritorijalni integritet zemlje.
Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže da, iako po Rezoluciji 1244 UN iz 1999. godine ne postoji mogućnost za formiranje vojske na Kosovu i Metohiji, iako čak i ustav lažne, samoproglašene, države Kosovo ne predviđa postojanje vojnih snaga, svedoci smo da zemlje NATO-a, a posebno SAD, Turska, Velika Britanija i Nemačka, konstantno naoružavaju i obučavaju Albance u južnoj srpskoj pokrajini. Za naš list navodi da razloge za to nesumnjivo protivpravno delovanje možemo pronaći kako u političkim, tako i vojnostrateškim razlozima.
„Sve te zemlje koje su uključene u formiranje vojske na Kosmetu priznale su samoproglašenu nezavisnost srpske pokrajine. Samim tim, za njih su Kosovo i Metohija država, koja mora funkcionisati u punom kapacitetu i koja mora imati sve prerogative državnosti, a vojska je jedan od najvažnijih. Na ovaj način države političkog Zapada šalju poruku ostatku sveta, a naročito zemljama koje nisu priznale lažnu državu ili su u jednom momentu priznale pa se danas kolebaju, da je taj proces nepovratan i da NATO svoje strateške političke odluke po tom pitanju neće revidirati”, kaže Graovac.
Što se tiče vojnostrateškog, odnosno bezbednosnog segmenta naoružavanja kosmetskih Albanaca, moramo istaći da on postaje sve važniji, posebno kako se bezbednosna slika u Evropi pogoršava usled rata u Ukrajini. Strah od eskalacije i širenja tog sukoba svakako tera vojne stratege u NATO-u da razmišljaju o eventualnoj potrebi da se njihove trupe s KiM, usled eventualne eskalacije sukoba, prebace na istok Starog kontinenta. U tim okolnostima biće im potrebne obučene i opremljene snage na KiM koje bi popunile vakuum i čuvale taj strateški važan prostor za održavanje linija komunikacije i snabdevanja između snaga NATO-a na zapadu i istoku Evrope.
„Nikako ne treba zanemariti ni opciju da te albanske snage, u slučaju nužde, budu direktno poslate da ojačaju istočni bedem NATO-a. Takođe, ta albanska vojska treba da budu stalna pretnja za Srbe na Kosmetu, kao i za zvanični Beograd, koji se nije priključio NATO-u u njegovom obračunu s Rusijom. Zapad time šalje jasnu poruku da je nezadovoljan takvim držanjem Srbije i da je doživljava kao potencijalnu opasnost. Nešto drugačije planove od SAD, Britanije i Nemačke ima Turska, koja preko naoružavanja kosmetskih Albanaca želi da ojača veze sa svojim strateški važnim i istorijskim saveznicima. Neoosmanizam predstavlja temelj turske spoljne politike danas, a Balkan je prostor koji vladajuće političke elite u Ankari smatraju svojom zonom uticaja. Posebno tu računaju na muslimanski faktor, kako bošnjački, tako posebno i albanski, koji je u ekspanziji”, kaže Srđan Graovac.
Oklopna vozila, helikopteri, haubice, dronovi ubice, „bajraktari”, „dževelini”
Priština ima najbrže rastući budžet vojske koja ne bi smela ni da postoji po međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244. Takozvani KBS se transformiše u skladu s planom SAD i treba da dostigne 5.500, uz moguće rezerve 20.000, zbog čega se razmatra uvođenje obaveznog vojnog roka. Rušenje međunarodnog javnog poretka daljim naoružavanjem tzv. KBS, koje nije samo najavljeno u američkom Kongresu, ima otvorenu podršku pre svega Turske, ali i drugih zemalja NATO-a, suprotno je Rezoluciji 1244, ali i Povelji UN. U članu 9. Rezolucije 1244 predviđa se demilitarizacija OVK i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca.
Prema informacijama našeg lista, KBS će do 2027. godine, osim lakog streljačkog naoružanja biti opremljen s više od 350 borbenih oklopnih vozila, helikopterima, protivoklopnim vođenim raketama, minobacačima, haubicama, protivvazduhoplovnim sistemima, izviđačkim taktičkim borbenim letilicama i tzv. dronovima ubicama, „kamikazama”. Nemačka, koja je najveći evropski sponzor tzv. KiM, prosledila je donacije u terenskim i neborbenim vozilima „landrover”, „volf”, „mercedes” i streljačkom naoružanju. Iz SAD su isporučene velike količine borbenih vozila „hamer”, „gardijan”, manje količine oklopnih vozila „bastijom”, izviđačke bespilotne letelice „RH 20 puma”.
Amerika je pre nekoliko meseci tzv. Kosovu prodala 246 protivtenkovske rakete „dževelin” FGM-148F, kao i 24 lansirne jedinice, što je samo deo ozbiljne tranše za koju je Priština platila više oko 75 miliona dolara. Ove rakete su kupljene na osnovu ranijih planova i obe strane su zaključile da će ova nabavka doprineti i „povećanju stabilnosti u Evropi”.
U dokumentu privremenih prištinskih vlasti koji nosi oznaku „poverljivo” navodi se da KBS mora da se naoružava zbog navodnih „pretnji koje stižu iz Beograda i zbog stalnih podizanja borbene gotovosti oko granica s Kosovom”. U toj odluci se navodi da posebnu pretnju predstavljaju srpski dronovi, koji bi, kako stoji, mogli da nanesu ozbiljne štete KBS-u.
KBS je dobio moderno oružje iz većeg broja država NATO-a. Turska im je dala protivtenkovske rakete, dronove „barjaktare” i haubice. Od Turske su dobili i šest oklopnih točkaša „vuran” s instaliranim minobacačima 120 milimetara – to su praktično pokretne minobacačke baterije, a ugovorena je isporuka još 15. Oni su oklopljeni, na vrhu imaju poklopce koji se otvaraju kad se dejstvuje i onda se brzo pobegne sa lica mesta, pre nego što neprijatelji uspeju da ih otkriju. Postoji i verzija s daljinski upravljanom borbenom stanicom – mitraljezom 12,7 milimetara. Tu je još i 80 oklopnih vozila „kobra” (donacija iz Turske), kao i 55 američkih oklopnjaka M-117 „gardijan”. Od SAD je dobijeno oko 200 „hamera”, vozila vrlo upotrebljivih i pokretnih za manevar, a od Nemačke 150 terenskih vozila „mercedes”.
Zbog straha od tenkova KBS je od članica NATO-a dobio veliki broj ručnih raketnih bacača, namenjenih za uništavanje tenkova i transportera, ali i protivoklopne sisteme „omtas”, koji dejstvuju na udaljenosti od 200 do 4.000 metara i „ubice” su tenkova, jer ih napadaju odozgo, preko gornjeg dela kupole, koji je najranjiviji.
Foto:Kosovo PM office
Politika.rs
