Tanka je linija između zdrave brige o zdravlju i one patološke, koja nas dovodi do toga da se osećamo mnogo gore nego što jesmo. Iz začaranog kruga u kome se neprekidno trudimo da poboljšamo svoje zdravlje i osećamo se bolje često je jako teško izaći, ali stručnjaci smatraju da nije nemoguće. Naročito ukoliko se pridržavate njihovih saveta.
Previše brige o zdravlju može učiniti da se osećamo loše, pokazalo je najnovije istraživanje u kome je učestvovalo više od 15.000 odraslih. U globalnoj anketi koju su naučnici koristili za svoju studiju skoro dve trećine ispitanika navelo je da “previsoka društvena očekivanja” čine da se oni osećaju preopterećeno.
Pritisak da budemo zdravi nas vodi u izgaranje
Osećaj preplavljenosti i doživljavanje pritiska od strane okruženja da budemo potpuno zdravi nas, prema mišljenju stručnjaka, vode u potpuno suprotnu stranu i mogu u nama izazvati osećaj izgaranja. Baš kao što nas i hroničan stres na poslu i u privatnom životu može dovesti do “burnauta“.
Ova pojava naročito je zastupljena kod pripadnika mlađih generacija (zumera i milenijalaca), koje u svojim 20-im i 30-im godinama imaju neuporedivo više stresa i, posledično, osećaju veći pritisak da se bore za svoje zdravlje nego starija populacija, preneo je Dejli Mejl.
Podaci su pokazali i da je veliki deo informacija o zdravlju koji su dostupne na internetu (čak 53 procenta), kontradiktorno, odnosno da ne postoji unificirano mišljenje i stav šta je najbolje činiti da bismo postali i ostali zdravi.
Oslanjajući se na neproverene, nepouzdane podatke, ljudi širom sveta osećaju se kao u začaranom krugu, u kome što više pažnje posvećuju tome da budu dobro, to se manje osećaju tako. Pritisku doprinose i nerealna društvena očekivanja, ali i osećaj da kroz pojedina stanja prolazimo sami.
Ove stvari mogu biti od pomoći da se zaista osećamo bolje
Kako bismo se zaista osećali bolje i izbegli pritisak po pitanju sopstvenog zdravlja, stručnjaci savetuju da se što je moguće više distanciramo od društvenih mreža (makar na momente), posvetimo praktikovanju meditacija, krećemo što više i provodimo vreme u prirodi, sa prijateljima i porodicom.
“Neretko nas pritisak da budemo bolje dovodi to toga da pomislimo da sa nama zaista nešto nije u redu i da se tim mislima preopteretimo. Savetujem da se ciljevi uvek postavljaju postepeno, a tako će i napredak biti proces koji će nam prijati, a ne stvarati stres”, naveo je doktor Murali Doraisvami.
RTbalkan.
