Stanovništvo je proterano sa ostrva, novinari su bili zabranjeni kroz istoriju, a sve je pod kontrolom UK i SAD.
Bujna vegetacija, bele peščane plaže i kristalno čisto plavo more su najbolji opis Dijega Garsije, udaljenog ostrva u Indijskom okeanu. Međutim, ovo nije turistička destinacija već veoma tajna britansko-američka vojna baza koja je decenijama bila obavijena velom misterije i raznih glasina.
Reporterka BBC-ija Alis Kadi je ranije ovog meseca dobila pristup ostrvu pod upravom Londona, koje je u centru dugotrajnog teritorijalnog spora između Ujedinjenog Kraljevstva i Mauricijusa, a razgovori između njih su se intenzivirali poslednjih nedelja.
Dijego Garsija je udaljen oko 1.600 kilometara od najbližeg kopna, do njega nema komercijalnih letova, a ni morskim putem nije lakše. Takođe se veruje da je to lokacija tajnih operacija CIA. Dozvole za brod se izdaju samo za spoljna ostrva arhipelaga i za bezbedan prolaz kroz Indijski okean. Da biste ušli na ostrvo, morate imati dozvolu, koja se daje samo ljudima koji su povezani sa vojnim postrojenjima ili britanskim vlastima koje upravljaju teritorijom. Kroz istoriju su novinari bili zabranjeni.
BBC je želeo da dođe na ostrvo da pokrije istorijski sudski spor o tretmanu Tamila iz Šri Lanke, prvih ljudi koji su podneli zahtev za azil na ostrvu, koji su tamo zaglavljeni tri godine. Oko njihove sudbine vođene su složene pravne bitke i uskoro bi trebalo da bude doneta presuda da li su nezakonito privedeni. Advokati britanske vlade podneli su pravni zahtev za sprečavanje Bi-Bi-Sija da prisustvuje saslušanju, a čak i kada je dozvola odobrena nakon odluke Vrhovnog suda ove teritorije, SAD su se kasnije usprotivile, rekavši da neće dozvoliti nikome ko pokuša da dođe do ostrva radi slučaja, uključujući sudiju i advokate, obezbede hranu, prevoz ili smeštaj.
Bi-Bi-Si je ranije dobio beleške koje sugerišu da su obe zemlje izuzetno zabrinute zbog objavljivanja bilo kakvih medija o Dijegu Garsiji.
„Kao što je ranije pomenuto, Sjedinjene Države se slažu sa stavom HMG-a [Vlade Njegovog Veličanstva] da bi bilo poželjno da novinari posmatraju saslušanje virtuelno iz Londona, kako bi se smanjili bezbednosni rizici“, rekla je američka vlada britanskim zvaničnicima, prenosi BBC.
Novinaru Bi-Bi-Sija je na kraju dozvoljeno da provede pet dana na jednoj od najzabranjenijih lokacija na svetu, ali uz stroga ograničenja i stalno obezbeđenje.
Dijego Garsija je jedno od oko 60 ostrva koja čine arhipelag Čagos, ili britansku teritoriju u Indijskom okeanu – poslednju koloniju koju je osnovala Ujedinjeno Kraljevstvo kada se otcepila od Mauricijusa 1965. Nalazi se otprilike na pola puta između istočne Afrike i Indonezije. Ugovori potpisani 1966. dali su ostrvo u zakup SAD na 50 godina u početku, sa mogućim produženjem za još 20 godina. Taj ugovor je istekao 2016. godine, ali su Britanci produžili ugovor na još 20 godina, pa mu ističe tek 2036. godine.
Na samom ostrvu, piše reporter Bi-Bi-Sija, mogu se videti automobili britanske policije, noćni klub Brit Club, ali automobili voze desno, kao u SAD. Američki dolar je prihvaćena valuta, a utičnice su takođe američke. Dok se teritorijom upravlja iz Londona, većina osoblja i resursa je pod kontrolom SAD. Imaju čak i kuglanu, muzej sa suvenirnicom, bioskop, lokale za brzu hranu, a prodaju i majice i šolje sa motivom Dijega Garsije. Međutim, tamo se od ranog jutra mogu čuti i vojne vežbe, a američki i britanski vojni zvaničnici sve vreme pomno prate kretanje oko suda.
Ostrvo se može pohvaliti najvećom morskom biodiverzitetom u Velikoj Britaniji, kao i jednim od najčistijih mora, međutim, postoje i tragovi njegove brutalne prošlosti.
Kada je Ujedinjeno Kraljevstvo preuzelo kontrolu nad ostrvima Čagos (Dijego Garsija je najjužnije) od bivše britanske kolonije Mauricijus, pokušalo je da brzo iseli stanovništvo, koje se sastojalo od više od 1.000 ljudi, kako bi napravilo mesto za vojnu bazu. To su porobljeni ljudi koji su dovedeni na ostrva Čagos sa Madagaskara i Mozambika da rade na plantažama kokosa pod francuskom i britanskom vlašću. U narednim vekovima razvili su svoj jezik, muziku i kulturu.
Na istoku ostrva i dalje se mogu videti napuštene plantaže sa zgradama u zapuštenom stanju. U crkvi je ostao natpis na francuskom: „Pomolimo se za našu braću i sestre iz Čagosa“. Divlji magarci, koje opisuju kao „sablasni ostatak društva koje je tu živelo skoro 200 godina“, i dalje lutaju tim područjem.
U memorandumu Forin ofisa iz 1966. stajalo je da je cilj njihovog plana „da zadrže deo te teritorije na kojoj neće biti autohtonog stanovništva, osim galebova“.
U drugom vladinom dokumentu se navodi da su ostrva izabrana „ne samo zbog njihovog strateškog položaja, već i zbog toga što, za sve praktične svrhe, nisu imala stalno stanovništvo“. Relativno mala populacija i strateška lokacija usred Indijskog okeana bili su ključni faktori.
Za Veliku Britaniju, to je bila prilika da održi bliske vojne veze sa SAD, čak i uz samo „bezbedno britansko prisustvo“ – ali je postojala i finansijska motivacija. SAD su pristale na popust od 14 miliona dolara na britansku kupovinu nuklearnih projektila Polaris kao deo tajnog dogovora oko ostrva.
- godine počelo je iseljavanje svih stanovnika ostrva Čagos. Psi, uključujući kućne ljubimce, okupljeni su i ubijeni. Stanovnici Čagosa su opisali da su ih stavili na teretne brodove i odvezli na Mauricijus ili Sejšele.
- Ujedinjeno Kraljevstvo je nekima od njih dalo državljanstvo, pa su došli da žive u Ujedinjenom Kraljevstvu.
U svedočenju pred Međunarodnim sudom pravde godinama kasnije, jedna od stanovnica ostrva Čagos, Lisebi Elize, rekla je da su ljudi na arhipelagu živeli „srećan život“ i „ništa nije nedostajalo“ pre proterivanja.
„Jednog dana nam je menadžer rekao da moramo da napustimo ostrvo, napustimo svoje kuće i odemo. Svi smo bili nesrećni, ali nismo imali izbora. Nisu nam dali nikakav razlog“, rekla je ona. „Niko ne bi želeo da bude prognan sa ostrva na kome je rođen, da bude prognan kao životinja“, rekla je tada, prenosi BBC.
Stanovnici ostrva Čagos godinama se bore da se vrate u zemlju.
Mauricijus, koji je stekao nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva 1968. godine, tvrdi da su ostrva svoja, a najviši sud Ujedinjenih nacija presudio je da je britanska administracija nad teritorijom „ilegalna“ i da se mora okončati. Rečeno je da ostrva Čagos treba da budu predata Mauricijusu kako bi se završila “dekolonizacija” Velike Britanije.
Klajv Boldvin, viši pravni savetnik u Human Rights Vatch-u, kaže da „britansko i američko prisilno raseljavanje stanovnika ostrva Čagos, njihov rasni progon i kontinuirano sprečavanje njihove repatrijacije predstavljaju zločine protiv čovečnosti“.
„To su najteži zločini za koje država može da odgovara. To je kontinuirani, kolonijalni zločin sve dok sprečavaju ljude sa ostrva Čagos da se vrate kući.
Vlada Velike Britanije je ranije saopštila da “nema sumnje” u svoje pravo na ostrva, koja su “pod stalnim britanskim suverenitetom od 1814”.
Međutim, 2022. godine pristala je da otvori pregovore sa Mauricijusom o budućnosti teritorije, pri čemu je tadašnji ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli rekao da želi da „reši sva otvorena pitanja“.
Ranije ovog meseca, vlada je saopštila da je šef kabineta bivšeg premijera Tonija Blera, Džonatan Pauel, koji je igrao centralnu ulogu u pregovorima o sporazumu, imenovan da pregovara sa Mauricijusom o ostrvima.
U saopštenju, novi ministar spoljnih poslova Dejvid Lami, koji je kritikovao prethodne vlade godinama „ignorisale stavove“ raznih tela UN na ostrvima, rekao je da Velika Britanija nastoji da „dostigne rešenje koje štiti interese Ujedinjenog Kraljevstva i naših partnera „. i naglasio potrebu da se zaštiti „dugoročni, bezbedan i efikasan rad zajedničke britansko-američke vojne baze“.
Metju Savil, šef vojne nauke u ruskom vodećem britanskom istraživačkom centru za odbranu, kaže da je Dijego Garsija „izuzetno važna“ baza „zbog svoje lokacije u Indijskom okeanu i objekata koje ima: luka, skladišta i aerodroma“.
Dijego Garsija je bila baza u kojoj su američki bombarderi B-2 punili gorivo da bi pokrenuli prve vazdušne napade na Avganistan nakon napada 11. septembra. A tokom kasnijeg „rata protiv terorizma“, avioni su takođe slati direktno sa samog ostrva u Avganistan i Irak. Ostrvo je takođe baza i jedno od „ekstremno ograničenog broja mesta u svetu dostupnih za punjenje podmornica“ oružjem kao što su rakete Tomahavk, a SAD su tamo postavile veliku količinu opreme i skladišta za „nepredviđene slučajeve“.
