Procenjuje se da se velika i sofisticirana mreža tunela proteže stotinama kilometara ispod Libana.
Britanski dopisnik Telegrafa iz Berlina, Džejms Rotvel, imao je priliku da prošeta kroz jedan od tunela Hezbolaha, libanske šiitske grupe koju podržava Iran, i podelio je svoje utiske sa javnošću u tekstu objavljenom u četvrtak.
On navodi da je, kada je napravio prve korake u ogromnom tunelu, koji se proteže od otvora u severnoj izraelskoj provinciji Galileji duboko u nedra zemlje, vazduh postao kiseo i pun prašine. Tunel, koji su otkrile izraelske snage i odmah zatvoren 2019. godine, bio je dugačak 800 metara i protezao se do dubine od 80 metara, a sve su borci Hezbolaha iskopali ručnim bušilicama, malo po malo.
Silazeći niz stepenice u polumraku, pored zidova slabo osvetljenih užarenim električnim kablovima, bilo je, kaže autor, gotovo teško poverovati da je tako džinovski tunel iskopala neka misteriozna grupa, a ne industrijski bageri. Ali dokazi su mu, kaže, bili pred očima – po zidovima tunela bili su tragovi cilindara koje su ostavile ručne bušilice ljudi Hezbolaha, koji su sigurno proveli stotine, ako ne i hiljade sati naporno radeći u mraku.
Bilo je potrebno nekoliko minuta da se spusti do dna tunela, koji je završio u zidu od ruševina gde su Izraelske odbrambene snage (IDF) blokirale put ka Libanu. On je obišao tunel u maju 2020. sa komandantom izraelske vojske, u vreme kada je potpuna izraelska invazija na Liban bila samo nejasna mogućnost.
Ali s obzirom da se nazire moguća kopnena invazija, tunel nudi samo kratak uvid u vrstu zatvorene, teške teritorije sa kojom će se suočiti izraelske snage ako uđu u Liban. To je takođe samo deo ogromnih sposobnosti i resursa Hezbolaha, koji takođe uključuju ogromne količine preciznih iranskih projektila prokrijumčarenih u Liban preko Sirije.
Građena je u tajnosti 14 godina
„(Trebalo je) 14 godina za izgradnju i samo nekoliko ljudi unutar Hezbolaha je znalo za to“, rekao je Rotvelu pukovnik Roi Josef Levi, tadašnji komandant izraelske brigade zadužene za severnu granicu, dok mu je pokazivao tunel. Da tunel nije otkriven, Izrael sumnja da bi bio iskorišćen za iznenadni napad na sever zemlje, možda za uzimanje talaca i njihovo odvođenje u Liban.
Strahuje se da je Hezbolahova mreža tunela postala još veća i sofisticiranija u četiri godine otkako je ovaj tunel otkriven, što predstavlja veliki izazov za Izraelce ako odluče da pokrenu kopnenu invaziju na južni Liban. Izrael takođe procenjuje da se mreža tunela, koja može da se koristi za skrivanje udarnih grupa za napade ili premeštanje zaliha, proteže stotinama kilometara.
Hezbolah je nedavno objavio snimak na kojem se vidi kamion koji nosi raketne bacače kako prolazi kroz duge, krivudave tunele. Isti propagandni video prikazuje i borce Hezbolaha kako se motociklima voze kroz tunele oko komandnog centra Imad 4, prolazeći pored postera vođe grupe Hasana Nasralaha.
Imad 4, nazvan u čast Imada Mugnije, pokojnog komandanta Hezbolahove vojske, inspirisan je sličnim bazama u Iranu i Severnoj Koreji, i verovatno je izgrađen u dolini Beka, a ne u južnom Libanu. Nasralah tvrdi da je grupa počela da širi mrežu tunela nakon rata između Izraela i Libana 2006. godine, a Izrael kaže da tuneli prolaze kroz kuće u selima i drugim zajednicama širom južnog Libana.
Mreža tunela je još uvek obavijena velom tajne i predstavlja nešto nepoznato u bilo kom budućem ratu između dve zemlje. Neki izraelski analitičari nazivaju Liban „zemljom tunela“ i kažu da tamošnji graditelji crpe inspiraciju i možda direktnu ekspertizu iz sličnih podzemnih mreža u Iranu i Severnoj Koreji.
Ronen Solomon, analitičar izraelske obaveštajne službe koji je služio u izraelskoj vojsci kao pratnja inženjerskom timu koji je rušio tunele još 1984. godine, rekao je da bi njihovo uništavanje bilo izuzetno složeno. „Ako Izrael želi da napadne tunele, Izrael mora da napadne zgrade, a to će, posebno u Bejrutu, biti početak rata“, rekao je on.
On kaže da postoji pet različitih tipova tunela – ofanzivni tuneli poput onih koji se vide na granici sa Izraelom, logistički tuneli, mreža tunela koju je Iran izgradio za Hezbolah u južnom Libanu i sistemi tunela izgrađeni za krijumčarenje zaliha kroz Siriju. Postoje i tuneli za skladištenje raketa i protivvazdušnih odbrambenih sistema koji su izgrađeni u planinskim predelima Libanske doline i drugim delovima Libana. Konačno, postoje tuneli koji se koriste za podzemna postrojenja za lansiranje projektila.
Mreža prolazi kroz kuće, zgrade…
„Sada su tuneli sličniji onome što vidimo u Iranu. Postoje tuneli ispod sela u južnom Libanu, sakriveni drvećem, u kojima se nalaze raketni bacači, a u Bejrutu su ispod zgrada, kao što smo videli u Gazi. Tu su i fudbal. polja iznad njih u južnom Libanu“, kaže Solomon.
Ali tuneli su samo deo Hezbolahovih resursa, koji su daleko sofisticiraniji i veći od oružja koje Hamas skladišti u Pojasu Gaze. Za Hezbolah se kaže da ima desetine hiljada projektila, uključujući sofisticirano precizno navođeno oružje kao što su iranski Fateh-110 i sirijski M-600. Balističke rakete kratkog dometa imaju domet od 250 do 300 kilometara i nose visokoeksplozivne bojeve glave od 450 do 500 kilograma.
Tokom rata 2006. Hezbolah je uspeo da se dočepa izraelske protivtenkovske rakete Spike, što je samo po sebi dostignuće. Zatim je predao raketu Iranu, koji je počeo da je proizvodi i reverzno je konstruisao kako bi napravio sopstvenu verziju. Iranska verzija se zove Almas (‘dijamant’ na farsiju), i kao i originalna raketa Spajk, može da pogađa mete van vidnog polja i može da se ispaljuje ručno, iz vozila, helikoptera i sa mora. Raketa Almas predstavlja značajnu pretnju izraelskim vojnicima stacioniranim duž granice jer protivvazdušni odbrambeni sistem nije u stanju da ih otkrije ili obori zbog njihovog leta na maloj visini. Hezbolah ima na raspolaganju hiljade manjih raketa – od kojih se većina koristi od 8. oktobra za napad na severni Izrael – kao što su nevođene rakete Falak-1 Falak-2 i rakete Kaćuša.
Ali nevođene rakete nisu ništa u poređenju sa onim što je Hezbolah od tada uspeo da nabavi. Dror Doron, viši savetnik kampanje Ujedinjenih protiv nuklearnog Irana, koji je takođe radio kao viši analitičar u kabinetu izraelskog premijera, rekao je da je pokojni Imad Mugnije taj koji je pokrenuo proces ponovnog naoružavanja. Nakon što je Izrael ubio Mugnija 2008. godine, prema Doronu, Korpus iranske revolucionarne garde (IRGC) je preuzeo projekat. „To je bio projekat zasnovan na Iranu“, kaže Doron. Krijumčarenje balističkih projektila i drugih precizno navođenih projektila dugog dometa u Liban preko Sirije podstaklo je Izrael da pokrene kampanju vazdušnih udara u Siriji 2014. godine kako bi gađao konvoj koji je nosio rakete, dodao je on. „Izrael je identifikovao Siriju kao ključni element na putu snabdevanja ovim projektilima“.
Hezbolah je proizvodio oružje unutar Libana, što je onemogućilo Izraelu da gađa te ciljeve jer bi se to smatralo ratnim činom. Haos građanskog rata u Siriji i različite regionalne grupe koje su se pridružile sukobu olakšali su Izraelu da izvrši uzastopne vazdušne napade od 2014. nadalje.
Što se tiče kopnenih snaga, procenjuje se da Hezbolah ima čak 100.000 obučenih boraca, od kojih je 20.000 redovnih. Ali prošlonedeljni napad na Hezbolah, u kojem su masovno eksplodirali pejdžeri i voki-toki starijih članova grupe, delimično je smanjio njihov broj. Libanski zvaničnici tvrde da je samo u eksplozijama pejdžera povređeno čak 3.000 ljudi.
“Morate mnogo da mrzite da biste napravili ovo”
Izrael trenutno izvodi dnevne, velike vazdušne napade širom južnog Libana kako bi gađao Hezbolahove raketne arsenale, za koje kaže da su skriveni u stambenim zgradama. Nije poznato koliko je projektila Izrael uništio, ali prema IDF-u to je u hiljadama.
Posle rata između Izraela i Hezbolaha 2006. godine, Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1701 poziva na trajni prekid vatre, kao i na uklanjanje Hezbolaha iz južnog Libana i razoružavanje militantnih grupa. Ali Hezbolah je učinio upravo suprotno, prema izraelskim vojnim stručnjacima i bivšim visokim zvaničnicima, koji su za Telegraf rekli da je Hezbolah počeo da obnavlja svoje vojne kapacitete, posebno svoj raketni arsenal. Nekoliko zemalja je bilo uključeno u ovaj proces, od kojih su najvažnije bile finansijske podrške u Teheranu.
Pošto se čeka moguća kopnena ofanziva, Jaakov Amidror, bivši izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost, kaže da je „najveća greška“ Izraela što ranije nije preduzeo odlučnu akciju protiv Hezbolaha, čak i pre rata 2006. godine. „Pre 2006. Izrael je bio pasivan i nije bio voljan da uloži bilo kakve napore da spreči Hezbolah da izgradi svoje vojne kapacitete“, rekao je Amidror za Telegraf.
Prema njegovim rečima, Izrael sada ima dva cilja – da obezbedi da Hezbolah u budućnosti neće moći da izvede sopstvenu verziju 7. oktobra i da degradira vojne sposobnosti Hezbolaha do te mere da neće moći da odvrati Izrael u budućnost.
Tokom obilaska napadačkog tunela u Galileji 2020. godine, prema Džejmsu Rotvelu, pukovnik Levi je rekao da je čak i on bio zadivljen njegovim razmerama, uprkos tome što je veteran Drugog libanskog rata. „Oni se ne odmaraju“, rekao je Levi, koji je ubijen u borbi protiv Hamasa u upadu palestinske grupe u Izrael 7. oktobra prošle godine. „Svako jutro se probude i pitaju se: „Šta mogu da učinim da pomognem danu kada počne rat?“. Morate mnogo da mrzite Izrael da biste gradili ove stvari“, zaključio je pokojni izraelski pukovnik.
