Međunarodni tim naučnika, koji je predvodila hrvatska neuropatološkinja sa adresom u Bostonu, otkrio je jednostavan i jeftin test krvi koji bi mogao omogućiti rano dijagnostikovanje Alchajmerove bolesti, što bi moglo dovesti do uspešnije prevencije i lečenja.
Jedna od ključnih prepreka za efikasnost terapija koje se istražuju je to što se Alchajmerova bolest često otkriva prekasno.
Predstavljajući novo, revolucionarno otkriće, objavljeno u časopisu Alzheimer & Dementia, istraživači sa Bostonskog univerziteta su izjavili:
“S obzirom na to da se pogoršanje kognitivnih funkcija kod Alchajmerove bolesti razvija polako tokom vremena, pacijenti se trenutno dijagnostikuju tek u uznapredovaloj fazi neuropatoloških promena. U suštini, neuspeh u ranom dijagnostikovanju Alchajmerove bolesti smatra se glavnim razlogom zašto su mnogi tretmani propali u kliničkim ispitivanjima.”
Alchajmerova bolest postaje prava epidemija u savremenom svetu. Procene kažu da trenutno više od 55 miliona ljudi širom sveta živi sa nekom vrstom demencije, pri čemu većina slučajeva otpada na Alchajmerovu bolest.
Predviđa se da bi taj broj do 2050. godine mogao porasti na preko 150 miliona. U Evropi i Severnoj Americi oko 10-12% osoba starijih od 65 godina pati od ove bolesti.
Šta je Alchajmerova bolest?
Alchajmerova bolest je progresivna neurodegenerativna bolest koja izaziva gubitak moždanih funkcija i utiče na pamćenje, razmišljanje i ponašanje. Uzrokovana je nakupljanjem abnormalnih proteina u mozgu, poznatih kao tau protein i beta-amiloid peptid, koji formiraju naslage u i oko neurona, što na kraju dovodi do smrti neurona i atrofije mozga. Ovi patološki procesi započinju decenijama pre nego što se pojave prvi simptomi bolesti.
Uzroci sve veće učestalosti Alchajmerove bolesti su mnogobrojni. Starenje populacije je jedan od glavnih faktora, jer je starost najvažniji rizik za razvoj bolesti.
Genetski faktori, poput prisustva APOE-e4 gena, kao i faktori iz okoline, poput načina života, takođe igraju ulogu. Smanjena fizička aktivnost, loša ishrana, visok krvni pritisak i nedostatak mentalno stimulativnih aktivnosti su neki od faktora rizika.
Kako funkcioniše novi test?
Trenutno dostupni dijagnostički alati, poput testova za pamćenje, skeniranja mozga i analiza cerebrospinalne tečnosti, često otkrivaju bolest tek kada su oštećenja u mozgu već uznapredovala.
Međutim, novi krvni test, razvijen u saradnji Bostonskog univerziteta i nemačkog Centra za neurodegenerativne bolesti, mogao bi omogućiti otkrivanje Alchajmerove bolesti u ranoj fazi, pre nego što se simptomi manifestuju.
Test se bazira na analizi mikroRNA (miRNA) u krvi, molekula koje igraju ključnu ulogu u regulaciji ekspresije gena, a koje su povezane sa neurodegenerativnim procesima u mozgu. Istraživači su otkrili da određene miRNA molekule koje cirkulišu u krvi mogu služiti kao biomarkeri za otkrivanje Alchajmerove bolesti.
Mogu se detektovati oko 15 godina pre nego što se pojave simptomi, što daje kliničarima dovoljno vremena za intervenciju.
Predviđanje razvoja blage demencije u Alchajmerovu bolest
Neki ljudi doživljavaju blage probleme sa pamćenjem i razmišljanjem, koji su primetni, ali nisu dovoljno ozbiljni da bi ometali svakodnevni život. Ovo stanje se opisuje kao blago kognitivno oštećenje (MCI).
Za razliku od obolelih od demencije, osobe sa MCI-jem i dalje mogu funkcionisati u svakodnevnim aktivnostima.
Prema istraživanjima organizacije Alzheimer’s Research UK, dve od deset osoba starijih od 65 godina imaju MCI. Oko jedna od deset njih kasnije će razviti demenciju. Simptomi MCI-ja uključuju probleme sa pamćenjem, razmišljanjem, pažnjom, dezorijentacijom i komunikacijom, kao i promene raspoloženja.
U novom istraživanju, naučnici su analizirali uzorke krvi 803 učesnika iz 60 medicinskih centara u SAD-u i Kanadi. Ispitivali su ekspresiju miRNA u uzorcima krvne plazme tri grupe učesnika: kognitivno normalnih osoba, onih sa blagim kognitivnim oštećenjem i pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.
Korišćenjem miRNA testova u kombinaciji sa neuropsihološkim testovima, istraživači su uspešno predvideli da li će učesnici sa blagim kognitivnim oštećenjem kasnije razviti Alchajmerovu bolest.
Hrvatska naučnica na Bostonskom univerzitetu
Dr Ivana Delale, hrvatska naučnica i profesorka patologije na Bostonskom univerzitetu, bila je jedna od vodećih istraživača na ovom projektu. U saradnji sa profesorom Andreasom Fišerom iz Nemačke, Delale i njen tim razvili su tehnologiju za precizno merenje nivoa miRNA u krvi.
Delale je objasnila zašto su miRNA zanimljive u kontekstu Alchajmera: “Te kratke molekule su deo epigenetske mašinerije koja organizam prilagođava njegovom okruženju. Pod uticajem poznatih i nepoznatih faktora iz naše okoline, one čine da se naši geni aktiviraju ili utišavaju. Jedna miRNA može regulisati veliki broj gena koji kontrolišu ne samo specifične funkcije mozga, već i metabolizam, upalne procese, smrt ćelija i druge važne procese. S obzirom na to da je Alchajmer rezultat delovanja i gena i okoline, naša hipoteza je bila da će ekspresija miRNA biti drugačija kod ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem u poređenju sa onima koji su kognitivno zdravi. U sledećem koraku ćemo istražiti da li postoje razlike i u neuronima i glijalnim ćelijama mozga, te da li miRNA u krvi odražavaju promene u neuronima koji prvi oboljevaju kod Alchajmerove bolesti. Posebno su nam zanimljivi biomarkeri koji mogu pružiti uvid u mehanizme bolesti, što je ključ za efikasnu intervenciju.”
Kako test može pomoći u prevenciji?
Rana dijagnoza je ključna za uspešno lečenje bilo koje bolesti, a to posebno važi za Alchajmerovu bolest. Kada bolest napreduje i izazove značajna oštećenja mozga, mogućnosti za lečenje postaju ograničene.
Postojeći lekovi za Alchajmerovu bolest, koji ciljaju beta-amiloidne naslage, imaju ograničen uspeh upravo zato što se primenjuju kada su oštećenja već nepopravljiva. Novi test krvi mogao bi da omogući intervenciju u ranim fazama bolesti i pružiti pacijentima veću šansu da očuvaju svoje kognitivne funkcije.
Pošto se test bazira na uzorku krvi, njegova primena je značajno jednostavnija i manje invazivna u poređenju sa postojećim dijagnostičkim metodama, kao što su PET skeneri ili lumbalna punkcija. To znači da bi mogao biti korišćen u širim razmerama i kod većeg broja ljudi, što bi omogućilo veći broj ranih dijagnoza.
Autori veruju da bi test uskoro mogao postati dostupan preko zdravstvenog osiguranja.
Veliki korak napred
Alchajmerova bolest predstavlja jedan od najvećih izazova za moderno društvo zbog starenja populacije i sve većih potreba za brigom o obolelima. Otkriće krvnog testa za rano otkrivanje ove bolesti predstavlja ogroman napredak u medicini.
Iako smo i dalje daleko od pronalaska efikasnog leka, ovakvi testovi mogli bi značajno promeniti način na koji pristupamo dijagnostikovanju i lečenju Alchajmerove bolesti.
