Ove mere u Beču mogu smanjiti količinu vode i do 14.000 kubnih metara u sekundi.
Teške poplave ove nedelje pogodile su nekoliko evropskih zemalja, a uprkos visokom vodostaju Dunava, austrijski Beč je izbegao katastrofu sa kojom su se suočili drugi evropski gradovi.
Dojče vele piše da Beč ima veliki sistem zaštite od ovakvih katastrofalnih poplava. Gradila se na obalama Dunava decenijama posle čestih i intenzivnih bečkih poplava.
U 19. veku počinju radovi na ojačavanju rečnog korita i stvaranju poplavne ravnice, što je značajno promenilo pejzaž grada.
Jedan rečni tok Dunava je Dunavski kanal kao veštački kanal, a drugi je Stari Dunav, odsečen od glavnog vodotoka.
Novi Dunavski kanal, dug 21 kilometar, završen je osamdesetih godina prošlog veka. Proteže se paralelno sa Dunavom, a zemlja iskopana tokom njegove izgradnje iskorišćena je za izgradnju veštačkog ostrva. U slučaju poplava voda se sliva u Novi Dunav.
Ove mere u Beču mogu smanjiti količinu vode i do 14.000 kubnih metara u sekundi, što odgovara poplavama koje se statistički dešavaju na svakih 3.000 do 5.000 godina. To znači da je bečki sistem za kontrolu poplava dizajniran za najgori scenario, piše Deutsche Welle.
