Sveta Stolica je priznala brojne pozitivne plodove koji se dešavaju u Međugorju, svjetski poznatom hodočasničkom mjestu u Bosni i Hercegovini, ali se nije izjasnila o natprirodnom fenomenu povezanom s tvrdnjama vidjelica da im se Gospa ukazuje tamo i šalje poruke.
U tekstu koji je objavio portal Vatican News portal Svete Stolice navodi se da dokument Dikasterija za nauk vjere koji je odobrio papa Franja ne govori o natprirodnom, već prepoznaje obilne duhovne plodove vezane za župu. -svetište Kraljice mira i daje uglavnom pozitivno mišljenje o porukama uz nekoliko pojašnjenja.
„Došao je trenutak da se zaključi duga i složena istorija oko duhovnih fenomena Međugorja. Ovim rečima počinje Beleška o duhovnom iskustvu vezanom za Međugorje, koju je potpisao kardinal Viktor Manuel Fernandez, šef Dikasterija za nauk vere. Ovo je tekst koji je odobrio papa Franjo, koji prepoznaje vrijednost duhovnih plodova vezanih za međugorsko iskustvo, ovlašćujući vjernike da ga se pridržavaju jer su se „dogodili brojni pozitivni plodovi, a nikakvi negativni ili rizični efekti nisu se proširili među Božjim narodom“. Uglavnom je i mišljenje o porukama pozitivno, ali uz pojašnjenje nekih izraza.
Pozitivni plodovi
Mesta vezana za međugorski fenomen su hodočasnička odredišta iz celog sveta. „Pozitivni plodovi se manifestuju uglavnom kao promocija zdravog praktikovanja života vere“ u skladu sa predanjem Crkve. Bilo je „brojnih obraćenja“ ljudi koji su otkrili ili ponovo otkrili veru; povratak ispovesti i svetotajinskog pričešća, brojna zvanja, „brojna pomirenja supružnika i obnova bračnog i porodičnog života“. Zabeležena su i „mnoga isceljenja“. Župa Međugorje je mjesto bogosluženja, molitve, seminara, duhovnih vježbi, okupljanja mladih. Osnovana su i dobrotvorna dela koja brinu o siročadi, zavisnicima, osobama sa invaliditetom, a utvrđeno je i prisustvo grupa pravoslavnih hrišćana i muslimana.
Poruka mira
Dikasterija Nota zatim razmatra glavne aspekte poruka, počevši od poruke mira shvaćene ne samo kao odsustvo rata, već iu duhovnom, porodičnom i društvenom smislu: najoriginalniji naslov koji Gospa pripisuje sebi je, naime , ‘Kraljica mira’. To je mir koji je plod proživljene ljubavi koja „uključuje i ljubav prema onima koji nisu katolici“. Ovaj aspekt je bolje shvaćen “u ekumenskom i međureligijskom kontekstu Bosne, obilježene strašnim ratom sa jakim vjerskim elementima”.
Bog u centru
Često postoji ohrabrenje da se poveri Bogu koji je ljubav: „Možemo prepoznati srž poruka u kojima Gospa ne stavlja sebe u centar, već pokazuje da je potpuno usmerena na naše sjedinjenje sa Bogom“. Osim toga, „Marijino zastupništvo i delovanje jasno su podređeni Isusu Hristu kao tvorcu blagodati i spasenja u svakoj osobi“.
Poziv na konverziju
U porukama zatim nalazimo „stalni poziv na napuštanje ovozemaljskog načina života i preteranu vezanost za ovozemaljska dobra, uz česte podsticaje na obraćenje, što čini mogućim pravi mir u svetu“. Čini se da je obraćenje središte međugorske poruke. Postoji i „uporno opominjanje da se ne potcenjuje ozbiljnost zla i greha“ i da se ozbiljno shvati Božji poziv da se bori protiv zla. Takođe, fundamentalna je uloga molitve i posta, kao i centralnog mesta mise i traganja za krajnjim smislom postojanja u večnom životu.
Potrebna su pojašnjenja
Drugi deo dokumenta ističe da „nekoliko” poruka može izgledati „vezano za zbunjujuća ljudska iskustva”, iako neke greške možda nisu „iz loših namera, već zbog subjektivnog razumevanja fenomena”. U nekim slučajevima, „Čini se da Gospa pokazuje neku iritaciju jer neka od njenih uputstava nisu poštovana; tako upozorava na preteće znakove i mogućnost da se više nikada neće pojaviti“. Ali u stvari druge poruke daju ispravno tumačenje: „Oni koji daju katastrofalna predviđanja su lažni proroci. Kažu: „U toj i takvoj godini, tog i tog dana, biće katastrofa“. Uvek sam govorio da će doći kazna ako se svet ne preobrati. Zbog toga ohrabrujem sve da se preobrate“ (15. decembar 1983).
Insistiranje na porukama
Zatim slede poruke za parohiju u kojoj Gospa kao da želi kontrolu nad detaljima duhovnog i pastirskog puta. U drugim slučajevima, poruke se „odnose na zahteve ’neverovatnog natprirodnog porekla‘, kada Gospa „daje naređenja o datumima, mestima, praktičnim aspektima i donosi odluke o običnim stvarima“. Zapravo, sama Gospa relativizuje sopstvene poruke podvrgavajući ih „neuporedivoj vrednosti Reči otkrivene u Svetom pismu“: „Ne idite u potragu za neobičnim stvarima, nego uzmite Jevanđelje, čitajte ga i sve će biti jasno ti je“ (12.11.1982). U belešci su poruke pripisane Gospi izrazima „moj plan“, „moj projekat“, rečima koje bi „mogle zbuniti. U stvari, sve što Marija čini uvek je u službi Gospodnjeg plana“.
Odobreno javno bogosluženje
Iako to ne podrazumeva proglašenje natprirodnog i podsećajući da niko nije dužan da veruje u to, nihil obstat – koji je mostarski biskup izdao u dogovoru sa Svetom Stolicom – ukazuje da vernici „mogu kroz ovaj duhovni predlog dobijaju pozitivan podsticaj za svoj hrišćanski život i dozvoljavaju javno bogosluženje“. U noti se precizira i da pozitivna ocjena većine poruka iz Međugorja “ne podrazumijeva deklaraciju o direktnom natprirodnom porijeklu”. Crkvene vlasti na mestima gde je takvo iskustvo prisutno pozvane su da cene pastirsku vrednost i „takođe da promovišu širenje ovog duhovnog predloga“. Na kraju, dikasterija ohrabruje one koji odlaze u Međugorje „da prihvate da se na hodočašće ne ide da bi se susreli sa navodnim vidovnjacima, već da bi upoznali Mariju, Kraljicu mira“.
