Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je u Brisel, gde će danas učestvovati na radnom ručku koji za lidere sa Zapadnog Balkana organizuje predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Predvidjeno je da se Vučić odvojeno sastane i sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem.
Vučić je sinoć rekao da će sastanak koji organizuje Fon der Lajen biti važan i da će se razgovarati o Agendi rasta, kao i o reformama neophodnim na putu za jedinstveno evropsko tržište, što znači pre toga, kako je napomenuo, i jedinstveno balkansko tržište.
“Razume se, biće govora i o problemima i o svemu drugom, ali verujem da će to biti jedan važan sastanak u kojem će nam predsednica Evropske komisije ukazati na to da će Marta Kos voditi onaj deo koji je u EK zadužen za proširenje EU i da ćemo imati priliku da se upoznamo sa njihovom novom agendom”, rekao je Vučić za TV Pink.
On je izrazio uverenje da će to biti korektan razgovor i napomenuo da to, ipak, zavisi uvek i od Prištine i od Sarajeva, ali da ne misli da može da bude bilo kakav problem na skupu.
Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero rekla je juče da Fon der Lajen organizuje radni ručak sa liderima Zapadnog Balkana kako bi se sagledali odnosi i saradnja EU i Zapadnog Balkana u kontekstu Plana rasta za Zapadni Balkan.
Pisonero je rekla da Evropska komisija trenutno završava svoju procenu reformskih agendi, koje su podneli partneri sa Zapadnog Balkana.
Nakon što završi sa procenama, kako je dodala, Komisija će konsultovati države članice EU tokom predstojeceg odbora Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), a u slučaju pozitivnog mišljenja, Komisija će preći na usvajanje i odobravanje reformiskih agendi i, pre prvih isplata, zaključiti ugovore o olakšicama i kreditima sa svakim od korisnika.
Pored predsednika Srbije na radni ručak su, kako je navela Pisonero, pozvani premijeri Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore Edi Rama, Hristijan Mickoski i Milojko Spajić, predsedavajuća Savetu ministara BiH Borjana Krišto i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.
Svi partneri sa Zapadnog Balkana imali su obavezu da predaju Briselu reformske agende, predvidjene Planom rasta za Zapadni Balkan, kojim se regionu, uključujući Srbiji, omogućava pristup dodatnoj finansijskoj pomoći od šest milijardi evra u periodu od 2024. do 2027. godine.
Isplata sredstava zavisi od uspešne primene reformi navedenih u reformskoj agendi svake zemlje korisnice.
Plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan je na četiri stuba, čiji je cilj jačanje ekonomske integracije partnera sa Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem EU, podsticanje ekonomske integracije unutar regiona kroz zajedničko regionalno tržište, ubrzanje fundamentalnih reformi i povecanje finansijske pomoci za podršku reformama kroz Instrument za reforme i rast za zapadni Balkan.
