Svetska banka procenjuje da se 11 odsto plastičnog otpada ne sakuplja već spaljuje, baca na deponije ili završava u rekama i morima.
U svetu se svake godine proizvede skoro 400 miliona tona plastičnog otpada, a veliki deo se baci nakon samo nekoliko minuta upotrebe.
Pregovarači se nadaju da će ove godine postići prvi sporazum u svetu o zagađenju plastikom, ali plastika za jednokratnu upotrebu je i dalje veoma popularna jer je jeftina i praktična, što ilustruje izazove sa kojima se svet suočava. Evo nekoliko primera:
Bangkok
Na ulici u Bangkoku sa nizom prodavaca hrane, kupci čekaju u redu za popularne tradicionalne slatkiše.
Kolači, zeleni sa pandanskim listom ili plavi sa leptir graškom, pakovani su u providne plastične kese. Odmah pored njih su redovi taro pudinga u plastičnim kutijama.
Svakog dana 40-godišnja kompanija potroši najmanje dva kilograma plastike za jednokratnu upotrebu.
„Plastika je jednostavna, praktična i jeftina“, rekao je 44-godišnji vlasnik Vatchararas Tamrongpattarakit.
Listovi banane su nekada bili uobičajeni za pakovanje hrane, ali postaju sve skuplji i teže ih je nabaviti. Osim toga, moraju se koristiti jer se svaki mora oprati i proveriti da li ima uboda.
To “nije praktično za naš tempo prodaje”, rekao je Vatchararas.
Tajland je počeo da ograničava upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu pre pandemije, tražeći od velikih maloprodajnih lanaca da prestanu da dele besplatne kese.
Ali ta politika se u velikoj meri ignoriše, posebno kada je reč o prodavcima ulične hrane.
Tajland proizvodi dva miliona tona plastičnog otpada godišnje, prema tajlandskom ministarstvu za kontrolu zagađenja.
Svetska banka procenjuje da se 11 odsto plastičnog otpada ne sakuplja već spaljuje, baca na deponije ili završava u rekama i okeanima.
Vatchararas podstiče kupce da uzimaju manje torbi, a neki donose svoje kontejnere ili torbe za višekratnu upotrebu.
Ali Radeerut Sakulpongpaisal, njegova lojalna mušterija već 30 godina, rekla je da je plastiku smatrala “praktičnom” za upotrebu.
„Takođe razumem uticaj na životnu sredinu“, rekla je ona.
Ali „verovatno je lakše i prodavnici i kupcima“.
Lagos
Na pijaci Obalenda, u srcu nigerijske ekonomske prestonice Lagosa, prazne kese za vodu su razbacane svuda.
Svakog dana Lisebet Adžaji posmatra kako desetine mušterija zubima cepaju kese sa “čistom vodom” i piju.
„Nemaju para da kupe vodu u flaši, pa je kupuju u kesama“, rekao je 58-godišnji prodavac, koji prodaje flaše i kese vode, sapune i sunđere.
Dve vreće vode od pola litra se prodaju za 50 do 250 naira (0,03 do 0,15 evra), u poređenju sa 250 do 300 naira za flašu od 7,5 decilitara.
Od kada su se pojavile 1990-ih, kese za vodu postale su veliki zagađivač životne sredine širom Afrike, ali su i dalje popularne za piće, kuvanje, pa čak i pranje.
Skoro 200 kompanija u Lagosu proizvodi kese, a još nekoliko stotina reciklira plastiku, ali ponuda daleko premašuje kapacitet u zemlji koja ima malo javnih kanti za otpatke i malo vodi računa o obrazovanju o važnosti očuvanja životne sredine.
Lagos je u januaru zabranio plastiku za jednokratnu upotrebu, ali do sada je to imalo mali efekat.
UN procenjuju da se u Nigeriji svakog dana baci do 60 miliona vreća sa vodom.
Rio de Žaneiro
Svakog dana, prodavci šetaju nekim od najlepših peščanih plaža Rio de Žaneira, noseći metalne posude sa mate čajem.
Ohlađeno piće, uz dodatak voćnog soka, služi se u plastičnim čašama.
„Ispijanje mate čaja deo je kulture Rio de Žaneira“, rekao je Artur Horhe da Silva (47) tražeći mušterije.
Priznao je da plastičnim čašama zagađuje životnu sredinu. Brazil je bio četvrti najveći proizvođač plastičnog otpada u svetu u 2019.
Ali je “teško” pronaći pristupačne alternative, rekao je on za AFP.
Preplanuli prodavac je rekao da prodavci čaja na plaži koriste plastiku otkako se seća.
Pakovanje od 20 čaša plaća dolar, a piće kupcima naplaćuje 1,60 evra.
Oko 130 tona smeća svakog dana završi u kantama za smeće na plažama Rija, ali se plastika ne odvaja, a reciklira se samo tri odsto otpada godišnje.
Evelin Talavera (24) je rekla da pokušava da počisti za sobom kada izađe sa plaže.
„Moramo da brinemo o našoj planeti, bacamo smeće, štitimo životnu sredinu.
Plastične slamke su zabranjene u restoranima i barovima u Riju od 2018. godine, a prodavnice više ne moraju da nude besplatne plastične kese, iako mnoge to i dalje čine.
Kongres takođe razmatra zakon koji bi zabranio svu plastiku za jednokratnu upotrebu.
Pariz
Plastika za jednokratnu upotrebu zabranjena je u Francuskoj od 2016. godine, ali dok su proizvodi kao što su slamke i plastični pribor za jelo nestali, plastične kese tvrdoglavo opstaju.
Na Aligre pijaci tezge su pune voća, povrća i gomile kesa spremnih za podelu.
Većina je označena kao za višekratnu upotrebu i 100 posto za recikliranje, a neki navode da se mogu kompostirati ili su napravljeni od prirodnih materijala.
Ali stručnjaci sumnjaju u ekološku relevantnost nekih od ovih tvrdnji.
Prodavac Loran Benaser svake nedelje potroši kutiju od 2.000 kesa u vrednosti od 24 evra.
„U Parizu svi traže torbu“, rekao je on za AFP.
„Prestao sam da ih koristim, ali su moje komšije nastavile, pa sam morao da počnem ponovo.
Postoje alternative poput papirnih kesa, ali neki kupci jednostavno ne veruju u to.
Plastične kese su praktične, ne prosipaju se svuda“, naglasila je 80-godišnja Ketrin Sale.
Dubai
U restoranu Allo Beirut u Dubaiju, hrpa plastičnih kontejnera čeka da se napuni i dostavi po gradu.
„Dnevno primamo više od 1.200 porudžbina“, rekao je menadžer isporuke Muhamed Šanan.
„Koristimo plastične kontejnere jer se mogu dobro zatvoriti i bolje čuvati hranu“, rekao je on.
Mnogi od 3,7 miliona stanovnika Dubaija, koji retko izlaze na vrućinu, oslanjaju se na dostavu svega i svačega, od benzina do kafe.
Stanovnici Ujedinjenih Arapskih Emirata su među najvećim proizvođačima otpada po glavi stanovnika u svetu.
A plastika za jednokratnu upotrebu čini 40 odsto sve plastike koja se koristi u zemlji.
Jednokratne kese i nekoliko sličnih proizvoda zabranjeni su od juna. Sledeće godine će biti zabranjena polistirenska ambalaža.
Allo Beirut razmatra upotrebu kartonskih kontejnera, što bi Ioumna Asmar dobrodošla.
Priznala je da je zastrašujuće koliko se plastike gomila u njenoj kanti posle vikenda kada cela porodica naruči dostavu
„Kažem sebi, ako svi to uradimo, to je mnogo.
