Njene metode uključuju ostavljanje mogućnosti da djeca odaberu nešto sama za sebe, organizovanost i slično
Uskoro počinje školska godina, a prelaz s letnjeg raspusta na novu rutinu, više odgovornosti i sve što dolazi s jeseni za neku decu može biti previše iscrpljujuće, baš kao i za njihove roditelje. Zato je važno dovoljno rano početi uvoditi promene u životnu rutinu koje će deci i roditeljima omogućiti da taj prelaz bude što manje stresan za sve.
Profesionalna klinička savetnica, Claudia Skowron, za Psychology Today izdvojila je nekoliko najboljih načina kako roditelji mogu olakšati deci, ali i sebi, početak nove školske godine.
Kako roditelji mogu olakšati deci?
Skowron je izdvojila nekoliko saveta koje roditelji mogu primeniti kako bi im početak nove školske godine bio što lakši i bez puno stresa. Njene metode uključuju ostavljanje mogućnosti da deca odaberu nešto sama za sebe, organizovanost i slično. Evo šta je sve izdvojila:
Započnite rutinu ciklusa spavanja i buđenja nalik školskoj rutini, najmanje nedelju dana pre početka škole.
Pohvalite pozitivno ponašanje pri povratku u školu, ali takođe potvrdite brige vašeg deteta.
Razgovarajte o prelazu s letnjeg raspusta na početak škole i šta možete da očekujete u tom razdoblju.
Dopustite detetu izbor da samo odabere školske materijale, odeću za prvi dan i slično.
Podstaknite ih da budu organizovani. Neka školsku godinu započnu čistom i urednom spavaćom sobom, organizacijom školske torbe i radnog stola, te neka naprave neke pripreme na kompjuteru.
Umesto postavljanja pitanja poput: “Kako je danas bilo u školi?”, postavite im pitanja poput: “Koju si jednu stvar danas naučio/la?” ili “S kojim si drugom iz razreda danas najviše razgovarao/la?”.
Dva načina kako roditelji mogu ovo razdoblje olakšati sebi
Kako objašnjava savetnica, “roditeljima je apsolutno potreban odmor za vlastite brige, ali to treba da učine daleko od deteta.”
“Preterano generalizovanje je kognitivno iskrivljenje koje navodi na verovanje da će se, samo zato što se nešto dogodilo jednom ili nekoliko puta, nastaviti događati na isti način. Tu je i anticipacijska anksioznost koja tera pojedinca da brine o nečemu što će se dogoditi u budućnosti, a što možda nije relevantno danas ili u ovom trenutku”, objašnjava ona za Psychology Today.
Savetnica smatra kako je važno da roditelji nauče da “upravljaju preteranim generalizovanjem i dopuste da svaka nova školska godina bude vlastiti događaj umesto da razmišljaju o prošlim iskustvima”. Iako je korisno proceniti šta je prošle godine funkcionisalo, a šta nije, važno je ne pretpostavljati da se loše situacije nužno neće dogoditi u budućnosti.
“To nam omogućava da budemo svesniji i fokusiraniji na sadašnjost. Ne negiramo svoje brige, već ih jednostavno ostavljamo po strani i ‘pokupimo’ kada su važnije”, zaključuje Skowron.
Objektiv.rs
