Pića imaju važnu ulogu u našem ukupnom zdravlju, ali neka pića mogu biti štetna ako se konzumiraju u prevelikoj količini.
Pića sa visokim sadržajem ugljenih hidrata i šećera, kao što su gazirani i energetski napici, mogu povećati nivo insulina, usporiti metabolizam i dovesti do povećanja telesne težine.
Takva pića izazivaju brz porast šećera u krvi, što smanjuje sposobnost efikasnog korišćenja kalorija.
Zdravstveni konsultant dr Marla Jirak nedavno je na TikTok-u podelila najgore krivce među slatkim pićima i kako ona mogu dovesti do skokova šećera u krvi, usporenog metabolizma i povećanja telesne težine. Upozorila je na sledeća četiri pića.
Sportski napici
Ne postoji ništa osvežavajuće od hladnog sportskog napitka nakon napornog treninga ili fudbalske utakmice, ali visok sadržaj šećera u ovim napitcima brzo podiže nivo šećera u krvi, podstičući pankreas da luči velike količine insulina.
Povišeni nivoi insulina signaliziraju telu da skladišti višak šećera u obliku masti, posebno u predelu stomaka.
„Sportska pića sadrže mnogo ugljenih hidrata i šećera, što dovodi do neefikasne hidratacije. Pića sa visokim sadržajem ugljenih hidrata i šećera podižu nivo insulina“, objašnjava dr Jirak.
Voćni smutiji
Redovno konzumiranje smutija bogatih šećerom može dovesti do čestih skokova insulina, što može doprineti insulinskoj rezistenciji. Insulinska rezistencija otežava telu da reguliše nivo šećera u krvi, usporava metabolizam i otežava gubitak težine.
Iako voćni smutiji mogu zvučati bezopasno, dr Jirak navodi da se oni ne razlikuju mnogo od klasičnih napitaka sa šećerom. Ona upozorava da dovode do lošeg metaboličkog zdravlja jer su „puni šećera i ugljenih hidrata“.
Najbolja opcija je da sami pripremite smuti kod kuće kako bismo mogli da kontrolišemo sastojke.
Gazirana pića
Nije iznenađujuće da su gazirani pića među najgorim za zdravlje. Ova pića sadrže velike količine šećera i pružaju vrlo malu nutritivnu vrednost.
„Gazirana pića i zaslađene čajeve zapravo treba nazvati ‘pojačivačima dijabetesa’“, tvrdi doktorka. Zato je najbolje izbegavati ili potpuno ograničiti ovu vrstu pića.
Voćni sokovi
Konačno, voćni sokovi takođe nisu bezopasni kada je u pitanju metabolizam, nivo šećera u krvi i kontrola težine.
„Prirodno voće sadrži vlakna, šećer i vodu. Ali voćni sokovi su samo šećer i voda. Većina voćnih sokova koji se kupuju u prodavnici sadrži mnogo ugljenih hidrata i šećera, što dovodi do visokog nivoa insulina“, primećuje dr Jirak.
Zdravija alternativa zaslađenim voćnim sokovima je voda sa ukusom ili nezaslađeni biljni čaj. Voda sa ukusom, napravljena dodavanjem kriški limuna, limete, krastavca ili bobičastog voća, pruža osvežavajuću i ukusnu opciju bez dodavanja šećera, prenosi Index.hr.
Takođe možete poboljšati ukus svežim začinskim biljem kao što su menta ili bosiljak. Druga opcija je sveže ceđeni sok od povrća, kao što je sok od krastavca ili celera, koji prirodno ima malo šećera.
Foto: Shutterstock
Izvor: N1
