Otopljena voda sa antarktičkih glečera mogla bi dramatično usporiti cirkulaciju Južnog okeana do 2050.
Još jedan zloglasni klimatski rekord je na korak od obaranja. Naime, morski led koji okružuje Antarktik upravo nije dostigao rekordno nizak zimski nivo – i to drugu godinu zaredom, piše Guardian.
Područje Antarktika doživelo je naglu promenu tokom 2023. godine kada se ledeni pokrivač oko kontinenta smanjivao šest uzastopnih meseci. Tokom zime, to je bilo oko 1,6 miliona kvadratnih kilometara manje od dugogodišnjeg proseka – površina otprilike veličine Britanije, Francuske, Nemačke i Španije zajedno.
I sve se ponovilo 2024. godine, upozoravaju naučnici iz Australian Antarctic Program Partnership. 7. septembra ove godine količina zaleđenog okeana bila je još manja nego na isti dan prošle godine.
Iako zima na jugu još nije gotova, pa se ne zna da li će količina morskog leda za ovu sezonu biti ukupno manja nego prošle godine, naučnici kažu da sve ukazuje na to da je antarktički sistem ušao u novu fazu.
„Govorimo o dva neverovatna ekstremna događaja. Prošla godina je bila bez presedana, a onda se ponovila“, rekao je dr Vil Hobs, istraživač morskog leda na Univerzitetu Tasmanije.
Na mesečnom i godišnjem nivou, atmosfera je glavni pokretač varijabilnosti u tom regionu.
„Ono što se sada promenilo je da toplije temperature Južnog okeana zaista utiču na morski led. Znamo da su poslednje dve godine bile najtoplije u istoriji, sa globalnim temperaturama za više od 1,5 C iznad predindustrijskih nivoa tokom dužeg perioda. Ovo globalno zagrevanje se sada odražava u okeanima oko Antarktika.’
Morski led u Južnom okeanu pokrio je u subotu 17 miliona kvadratnih kilometara, što je manje u odnosu na prethodni minimum od 17,1 milion kvadratnih kilometara na isti dan prošle godine. Dugoročni prosek za 7. septembar na osnovu satelitskih podataka je 18,4 miliona kvadratnih kilometara.
Zima na Antarktiku obično počinje u martu i traje do oktobra. dr. Fil Rid, iz Australijskog biroa za meteorologiju, rekao je da je prerano da se kaže da li je zimski led dostigao svoj maksimalni godišnji nivo, ali je zapanjujuće da je pao tako daleko ispod proseka u uzastopnim godinama.
I dok su naučnici tek počeli da shvataju uticaj niskog morskog leda na vreme i klimu, nedavne studije sugerišu da je doprineo povećanju letnje kiše i suvih zimskih dana u Australiji.
„Smatra se da su ove promene posledica interakcije okeana i atmosfere uzrokovane gubitkom antarktičkog morskog leda“, rekao je Rid.
Hobs je naglasio da bi moglo proći nekoliko decenija pre nego što se antarktički morski led oporavi od prošlogodišnjeg pada, a do tada će biti jasan dugoročni efekat globalnog zagrevanja.
Sve je više dokaza da se ledeni pokrivač verovatno neće vratiti na prethodni prosek“, rekao je on.
Iako gubitak morskog leda ne utiče direktno na globalni nivo mora, naučnici kažu da ima potencijalno veliki indirektni uticaj, posebno leti. Naime, uklanja zaštitnu barijeru koja ubrzava gubitak glacijalnog leda sa kontinenta i igra ulogu u ubrzavanju zagrevanja okeana jer tamne vode izložene suncu apsorbuju više toplote iz atmosfere.
Naučnici iz British Antarctic Survei otkrili su da je rekordno smanjenje antarktičkog morskog leda krajem 2022. moglo dovesti do smrti hiljada pilića carskih pingvina.
Takođe, studija objavljena prošle godine u časopisu Nature otkrila je da bi otopljena voda sa antarktičkih glečera mogla dramatično usporiti cirkulaciju Južnog okeana do 2050. ako se emisije gasova staklene bašte nastave na sadašnjim nivoima. Cirkulacija, koja utiče na globalne vremenske prilike, temperature okeana i nivoe hranljivih materija, već je usporila za oko 30 odsto od 1990-ih.
