Samoprozvani “dobri duhovi demokratije”, nevladine organizacije, grlate i beskompromisne kad treba reći da su Srbi “zločinci”, šćućure se u svojim “lampama” kad god se tim “pokvarenim” Srbima radi o glavi.
A o glavi im se, pogotovo na Kosovu i Metohiji, radi decenijama.
Tako ni na prebijanje tri srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice, kojim je kulminiralo nasilje Kurtijevog režima, civilni sektor nije reagovao, što uostalom i ne čudi jer “ni mukajeta” nije bilo ni dok je Kurti proterivao srpski dinar, kada su njegovi specijalci upadali u srpske institucije, a Srbi hapšeni čak i zbog muzike.
“Te koji galame svaki dan, ovde u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu plaćaju oni koji im kažu da nisu nadležni za Kosovo i Metohiju. Zato vam te NVO koji nam svaki dan drže predavanje o ljudskim pravima i slobodama, ne kažu ni reč o tome šta se dešava u pokrajini Kosovo i Metohija”, primetio je pre nekoliko dana i premijer Srbije Miloš Vučević, nakon upada Kurtijevih snaga u srpske institucije.
I kako reče Vučević, njih se ne tiče šta se tamo dešava – “ko je od Srba uhapšen ili upucan, da li su deca prebijena, da li nam upadaju u domove zdravlja i opštine…”.
Civilni sektor koji je “dežurni” posetilac Brisela kad god treba da se žali na regularnost parlamentarnih izbora, nije ni pomislio da kod prijatelja sa Zapada zatraži podršku za Srbe kojima su nametnuti gradonačelnici “iz kontejnera”, izabrani sa po stotinak glasova.
Nije ih potresalo ni kada su na Badnje veče upucani srpski dečaci, ali ni kasnije i pre toga, kada god su Srbi morali da trpe Kurtijevu strahovladu.
Štite prava, ali ne prava Srba
Udruženje građana ‘Napredni klub’ na čijem je čelu istoričar Čedomir Antić godinama već objavljuje izveštaj o političkim pravima srpskog naroda u regionu. Poslednji takav izveštaj, objavljen početkom avgusta otkrio je da su Srbi i dalje obespravljeni i meta policijskog progona. Autori izveštaja navode da je Srbija tokom prethodne godine učinila velike ustupke u pregovorima sa Albancima, dok oni do sada nisu ispunili odredbe Briselskog sporazuma.
“Upad albanske policije i ‘vojske’ na sever KiM doveo je do potpunog obespravljivanja srpskog naroda, veliki broj Srba je uhapšen, neki od njih su mučeni, svakodnevni su napadi, između ostalih i oružani, na civile. SPC je i dalje predmet napada i pitanje svojine manastira Visoki Dečani dovelo je do presude Ustavnog suda u Prištini, čije poštovanje albanske vlasti politički uslovljavaju”, navode iz Naprednog kluba gde su ocenili i da su tokom prethodne godine međunarodne okolnosti i naročito rat u Ukrajini dovele do novih, neprikrivenih pritisaka i nastojanja da srpski narod koji živi izvan granica Srbije bude dodatno obespravljen.
Upadljivo je da zbog takve situacije ni sada kao ni prethodnih godina nisu reagovale nevladine organizacije koje priliku da se oglase propuste samo kada je u pitanju tema koja ne odgovara ni njima ni njihovim sponzorima.
Poznato je, naime, da su većini nevladinih organizacija u Srbiji među glavnim sponzorima upravo NED, USAID i Rokfeler fondacija, sve izašle iz šinjela CIA. Zašto je njima u interesu da se ćuti o teroru na Srbima, jasno je svima koji znaju da je CIA, kako je to pred Haškim tribunalom ranije svedočio nekadašnji analitičar službe Državne bezbednosti Zoran Stijović, bila ta koja je omogućila terorističkoj OVK da postane ključni faktor nemira na Kosmetu, kao i da je Pentagon bio jedna od “babica” koje su davale indukciju pri “porađanju” lažne države.
Zato nikog nije iznenadilo ni kada su Inicijativa mladih za ljudska prava, Civil Rajts Defenders, Institut za evropske poslove, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Žene u crnom, Beogradski centar za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i drugi, od predsednika Srbije Aleksandra Vučića zatražili da prihvate francusko-nemački predlog čija je suština defakto priznanje “Kosova”.
Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Impuls Tutin, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Inicijativa mladih za ljudska prava, “Hartefakt” fond, Građanske inicijative, Peščanik, Komitet pravnika za ljudska prava, Sandžački odbor za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Autonomni ženski centar, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Helsinški odbor za ljudska prava bili su glasni u podršci sramnoj rezoluciji o Srebrenici kojom je Srbima trebalo staviti pečat “genocidnog” naroda.
Srbija bi podržavajući tu rezoluciju, kako su tvrdile NVO u čije se kase neprekidno slivaju zapadni milioni, “napravila odlučan korak prema pomirenju u regionu”. Ove organizacije, propustile su, međutim, da iniciraju isti taj pomak kada je reč o terorisanju Srba na Kosmetu, ali i u regionu.
Istini za volju, Sofija Todorović, programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, organizacije koja stoji između festivala koji promoviše secesiju južne srpske pokrajine “Mirdita, dobar dan” – ipak se prošlog leta oglasila oko prava Srba na Kosmetu. Mnogi bi rekli da bi bolje bilo da je i tada ćutala.
Naš izbor
Kineski izveštaj i Vučićevo pitanje: Šta je NED radio u Srbiji?
Todorovićeva je, naime, tada izjavila da “Kosovo apsolutno treba da dobije stolicu Ujedinjenim nacijama”, a razlog za to, kako je tvrdila, jeste činjenica da se UN bave pitanjima mira, saradnjom među narodima i ljudskim pravima “a s obzirom na to da na Kosovu imamo brojne navode o kršenju ljudskih prava, naročito Srba, ne vidim zašto bi neko imao nešto protiv toga da Kosovo bude deo tela koje će sigurno doprineti garancijama poštovanja ljudskih prava”.
Na sajtu ove inicijative, koja je, između ostalog pružila podršku beloruskom novinaru i aktivisti Andreju Gnjotu uhapšenom zbog utaje poreza, a zatražila i da se ispitaju navodi Nikole Sandulovića o tome da je navodno bio otet, osuđuje se doduše stradanje Srba u akcijama “Bljesak” i “Oluja”, ali u poslednjih godinu dana, koliko traju intenzivni napadi na Srbe na Kosmetu, ovaj portal nije objavio vest kojom bi osudio postupanje Kurtijevog režima.
“Žene u crnom”, tradicionalno, priznaju samo bele marame srebreničkih majki i žmure na crninu u koje su zavijeni srpski roditelji. U poslednjim saopštenjima na njihovom sajtu, osuđuje se “genocid” u Srebrenici, saopštenje Aleksandra Šapića o festivalu “Mirdita”, to što SPC navodno stoji “na prvoj liniji borbe za stvaranje teokratske države”, a smeta im i zabrana LGBT pokreta u Rusiji. Ni oni ne vide i ne čuju šta se dešava sa Srbima na Kosmetu.
Slična je situacija i sa drugim nevladinim organizacijama koje se bave “ljudskim pravima”: O životu ljudi na Kosmetu oglase se tek ponekad i to sa porukama poput one koju je povodom incidenta u Banjskoj, kada je Helsinški odbor ocenio da je to “pokušaj Beograda da izazove sukobe” kako bi srpska vojska ušla da zaštiti srpski narod na severu i tako ostvarila podelu Kosova”. Ako se u saopštenjima ovih organizacija i pomenu Srbi kao žrtve, obično ih predstavljaju kao “taoce Aleksandra Vučića”, a ne taoce represije Aljbina Kurtija.
Ovakvo ponašanje nevladinih organizacija više nikog i ne iznenađuje. Kada kažu “ljudska prava”, oni obično misle na prava svih sem Srba. Srbi, univerzalni zločinci Balkana za ovakve strukture nikad ne mogu biti žrtve, a njihova prava, barem iz vizure ovog dela civilnog sektora, potpuno je “demokratski” – kršiti.
Foto:Tanjug
RTbalkan.