Prvu debatu dvojice kandidata za sledećeg predsednika Amerike, Džozef Bajden politički nije preživeo. Posle traljavog nastupa na Si-En-Enu, rasprave o zdravstvenom stanju i lošeg rejtinga, demokrate su ga zamenile Kamalom Haris. Nova kandidatkinja će, u noći između utorka i srede, u Filadelfiji, političku veštinu odmeriti sa Donaldom Trampom. Lako je moguće da će sudar u Pensilvaniji biti i jedino sučeljavanje kandidata demokrata i republikanaca pred novembarske izbore.
Kandidatkinja demokrata Kamala Haris je u najveći grad Pensilvanije donela malu prednost u odnosu na rivala,Donalda Trampa. Harisova je je posle niza gafova predsednika Džozefa Bajdena preuzela njegovo mesto u trci za Belu kuću i ozbiljno uzdrmala veru lidera rivalskog političkog bloka da će naredni predsednik SAD biti republikanac.
Republikanci su, posle pokušaja ubistva Donalda Trampa u Pensilvaniji, već počeli da merkaju na šta će potrošiti 100.000 dolara koje predsednici imaju na raspolaganju za uređenje privatnih odaja u Beloj kući, ali su demokrate zakomplikovale izborni proces, odlučujući se za prilično hrabar ali i efikasan potez – promenu kandidata.
Povratak Donalda Trampa?
Odbacivanje Bajdena donelo im je momentalan rezultat – akcije Kamale Haris su naglo porasle pa u odnosu na protivkandidata ima između tri i pet odsto prednosti. I na finansijskom planu, ovaj potez imao je eksplozivan efekat, jer je kampanja Kamale Heris za mesec dana prikupila više od 300 miliona dolara, odnosno tri puta više od Trampa.
Takav razvoj situacije tumači se činjenicom da su lideri demokrata popustili pod pritiskom glavnih donatora, koji su obustavili dotok novca Bajdenovoj kampanji, uvereni da predsednik SAD ni u kojem slučaju ne može da pobedi Trampa.
I sam Bajden, koji je tokom nedelja pokušaja da se održi u trci za sledećeg stanara Bele kuće žestoko kritikovao sposobnost Kamale Haris da pobedi Trampa, u međuvremenu je “legao na rudu” pa joj je, pred susret sa sindikalcima, u Pitsburgu poljubio ruku.
Nagli uspon demokrata značajno je zabrinuo republikance, koji su bili ubeđeni da su zdravstveni problemi i gafovi Džozefa Bajdena, uz njihovu kampanju, garancija uspeha na novembarskim izborima.
Kamala Haris u Filadelfiji
Kao i u pretodna dva ciklusa, u poslednja dva meseca Trampov tim ulazi sa deficitom – u broju potencijalnih glasača, ali i ideja kako neutralisati “Efekat Haris”, koji je u kampanju uneo sasvim novu energiju.
Očekuje se da će Tramp u Filadelfiji napasti Kamalu Haris na sličan način na koji je to učinio i tokom duela sa Bajdenom – kritikovaće politiku Bele kuće o ekonomiji i useljenicima, ali i načinu na koji Vašington upravlja ratovima u Ukrajini i Pojasu Gaze.
Pitanje imigranata i do sada je bio glavni Trampov argument u političkoj borbi protiv demokrata, jer je Bajdenovu administraciju žestoko kritikovao zbog nesposobnosti da zauzda priliv nelegalnih uselljenika preko južne američke granice.
Tokom prve dve godine Bajdenovog mandata Rio Grande su pregazili milioni useljenika, što je, delimično, rezultat neuspešnih politika američkih predsednika još od mlađeg Džordža Buša.
Kamala Haris je, po naređenju Džozefa Bajdena, jedno vreme vodila poseban tim čiji je zadatak bio rešavanje kriza u zemljama iz kojih dolazi većina imigranata, poput El Salvadora, Gvatemale i Hondurasa.
A sada malo Kamala
Iako nije imala skoro nikakve šanse da uspešno obavi ovaj zadatak, propust Kamale Haris u ovoj južnoameričkoj avanturi će, gotovo sigurno, biti jedan od glavnih argumenata Donalda Trampa.
Dve strane imaju i suprotstavljene stavove o kontroli naoružanja, pri čemu se kandidatkinja demokrata zalaže sa strožiju kontrolu vlasnika oružja, dok Tramp, poput većine republikanaca, smatra da je pravo na posedovanje i nošenje oružja neotuđivo pravo svih Amerikanaca.
Osim opšteg uticaja na tok izbornog procesa, duel kandidata sasvim sigurno imaće posledice i po rezultate kada Pensilvanija u novembru izađe na birališta. Nijedan kandidat demokrata, još od 1948. godine, nije pobedio na predsedničkim izborima bez uspeha u ovoj državi. Na prethodnih osam predsedničkih izbora, demokrate su pobedile u sedam. Jedini put, dominaciju demokrata prekinuo je upravo Donald Tramp 2016. godine.
Ipak, ni u jednom trenutku istorije američke demokratije, debate nisu presudno uticale na ishod izbora. Tramp je, recimo, pobedio na izborima 2016. godine posle prilično kilavih razmena mišljenja sa Hilari Klinton.
Dobro veče draga…
Četiri godine ranije, očajan nastup Baraka Obame protiv Mita Romnija, takođe, nije mnogo pomogao republikanskom kandidatu, kao što slabo govorništvo mlađeg Džordža Buša nije uticalo na krajnji ishod trke protiv Ala Gora.
Čak ni gaf Ronalda Regana u debati sa Volterom Mondejlom 1984. godine nije koštao republikanskog kandidata pobede na izborima.
Još dalje u istoriji, Džon Ficdžerald Kenedi je očarao gledaoce u debati protiv Ričarda Niksona, ali su slušaoci radio-prenosa masovno proglasili ovog drugog za pobednika.
