Komandant američkih snaga u Africi, general Majkl Lengli sastao se u Bengaziju sa samozvanim libijskim “feldmaršalom” i protežeom Rusije, Kalifom Haftarom. Čovek kojeg je Vašington proteklih godina nazivao ratnim zločincem i ruskim čovekom u Libiji, najednom je postao sagovornik spreman na “dalju saradnju”. Haftar je, tokom decenija karijere, bio čovek od povrenja Moamera Gadafija, pobunjenik saradnik Centralne obaveštajne službe i na kraju najuticajniji lider na istoku Libije.
Porodice nekoliko Libijaca koje su snage samozvanog feldmaršala Kalife Haftara mučile i kasnije likvidirale tokom neuspešnog pohoda na Tripoli, izašle su nezadovoljne iz sudnice federalnog suda u Virdžiniji, pošto je sutkinja Leoni Brinkema odbacila njihov predmet.
Sutkinja Brinkema je odbacila ovu tužbu u aprilu. Svega četiri meseca kasnije, Haftar se sastao sa komandantom američkih snaga u Africi, generalom Majklom Lenglijem u Bengaziju, sa kojim je razgovarao o saradnji i bezbednosti.
Kad Kalifa napada
Od 2019. godine, kada je Haftar poveo trupe u pohod na Tripoli, u čijim su ga predgrađima, uz zdušnu podršku Turske, na jedvite jade zaustavile snage tamošnje vlade Haftar u dokumentima Stejt departmenta slovi kao saradnik “drugih država, od kojih dobija vojnu pomoć i plaćenike”, uključujući i rusku kompaniju “Vagner”.
Napad na Tripoli pratile su optužbe za ratne zločine, ubistva, mučenja, nasilnu regutaciju, uz nekoliko navoda o streljanju zarobljenika i sakaćenju njihovih tela.
“Haftar je pokazao želju da produbi bezbednosnu saradnju sa SAD”, navodi se u saopštenju američke afričke komande.
Vreme ljubavi, Haftar i Gadafi
Lenglijev prethodnik na mestu komandanta afričke komande,general Stiven Tauzend je Haftara nazivao “faktorom destabilizacije”, optužujući ga da uz rusku pomoć sprema vazdušne napade u kojima će “ruskim avionima pilotirati Rusi”.
Heroj, pobunjenik, špijun ili ratni zločinac
Haftarova ofanziva na Tripoli 2019. godine okončana je posle žestokih borbi koje su delove prestonice ostavile u ruševinama, ispod kojih su, kako tvrde rivalske grupe, skrivene masovne grobnice žrtava njegovih snaga.
Zarobljenik Kalifa Haftar
Haftar je u više navrata demantovao te optužbe, ali je nekoliko ljudi iniciralo podizanje optužnica pred američkim sudovima. Pred sudom u Virdžiniji je optužen da je, tokom opsade Tripolija, “izgladnjivao” ljude koji su se nalazili na suprotnoj strani fronta, pa su bili prinuđeni da “jedu korenje i travu”. Optužbe za seriju ubistava koje su počinile njegove snage odnose se na opsadu Bengazija 2016. godine.
Smatra se da je njegov uticaj u dobroj meri smanjen posle neuspeha pohoda na Tripoli, ali ga i dalje prati “slava” koju je pokupio dok se borio protiv Izraela tokom Jomkipurskog rata i nešto kasnije, kada je s grupom oficira planirao pobunu protif Gadafija.
Haftar se još 1967. godine pridružio libijskim dobrovoljcima pred sukob sa Izraelom koji je trajao svega šest dana, pa budući feldmaršal i njegovi saborci nisu stigli da se istaknu.
Šest godina kasnije, bio je deo libijskih ekspedicionih snaga tokom Jomkipurskog rata, ali Gadafijeva jedinica nije nikada stigla do linije fronta zbog protivljenja egipatskog predsednika Anvara el Sadata.
Proveo je tri godine u libijskom zatvoru, pre nego što ga je CIA sa još 350 saradnika prebacila u Ameriku gde je ubrzo dobio i državljanstvo SAD. Do povratka u Libiju živeo je u Lengliju, gde se nalazi i sedište Centralne obaveštajne agencije.
Haftar i Sergej Lavrov
Gadafijev sud ga je osudio na smrt, a posle građanskog rata bio je jedan od glavnih komandanata vojske nove države.
“Najmoćniji komandant”, kako su ga zvali protivnici, pokrenuo je 2014. godine ofanzivu protiv islamista koji su ratovali na strani Opšteg nacionalnog kongresa, što je na koncu preraslo u novi građanski rat u Libiji.
Ofanziva protiv islamista donela mu je pregršt poena u Vašingtona jer je u seriji sukoba sa lica zemlje prosto zbrisao pripadnike islamske Anšar el Šarije, odgovrne za ubistvo američkog ambasadora Krista Stivensa u Bengaziju 2012. godine.
Osim Amerikanaca, nakon pada Gadafijevog režima, Haftara su pomagali Rusija, Egipat, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Libija, posledice raspada
U junu, Rusija je obećala Haftaru da će dramatično pojačati borbene kapacitete njegovih snaga, dok su u prethodnih nekoliko godina stotine boraca koje su obučili američki specijalci, vremenom, prešli u redove Haftarovih snaga.
Libija se, kao država, praktično raspala paralelno sa padom režima Moamera Gadafija 2011. godine. Od tada, zemlja je podeljena na zapadni deo koji vodi vlada u Tripoliju i Haftarov istok. Nadalje, Libiju terorišu i desetine lokalnih milicija.
Serija pokušaja da se u državi održe bilo kakvi izbori okončana je neuspesima i napadima na izdanke budućih izbornih institucija.
