Više od decenije nakon kolapsa koji je primorao EU i MMF da uđu sa 67,5 milijardi evra kredita, dogodio se potpuni preokret.
Irska se treću godinu zaredom suočava sa istim problemom – kako pametno iskoristiti neplanirani veliki višak novca u državnom budžetu. Iako bi na tome pozavidele mnoge zemlje, irski zvaničnici kažu da nije lak zadatak da odluči šta da se radi sa suficitom od 8,6 milijardi evra.
Problem je u tome što se Irska bori da pronađe načine da taj novac pretvori u stvari koje su ljudima potrebne – komentariše Džerard Brejdi, glavni ekonomista Ibeka, najvećeg poslovnog lobija u zemlji.
Više od decenije nakon kolapsa koji je primorao EU i MMF da se uključe sa 67,5 milijardi evra kredita i nametnu kontroverzni program štednje, ova ostrvska država ostaje oprezna dok nastavlja da štedi za penzije i klimatske i infrastrukturne izazove. Bez obzira na to što su prilike danas mnogo pozitivnije – prošle godine privreda je rasla pet puta brže od očekivanog. Irska je prošle godine imala suficit od 8,3 milijarde evra, a godinu ranije 8,6 milijardi. Kako navodi Fajnenšel tajms, očekuju da će u periodu od 2024. do 2027. godine „naplatiti” ukupno 38 milijardi evra viška.
Za pretrpanu državnu kasu najzaslužniji je prihod od poreza na dobit svetskih kompanija sa sedištem u Irskoj, uglavnom u tehnologiji i farmaciji. Vlada kaže da su joj ovi prihodi doneli 23,8 milijardi evra u 2023. godini, a predviđa se da će ove godine prikupiti 24,5 milijardi evra.
Oprezni su jer su takvi prihodi samo privremeni, pa žele da uštede za vreme kada ovakvog priliva više neće biti. Kao rezultat toga, u dva fonda državne imovine ima više od 100 milijardi evra suficita do 2035. Oni su deo novca iskoristili za otplatu duga i tako spustili svoj odnos duga u BDP na nešto manje od 76 odsto, dok je deo otišao za finansiranje mera Covid-19 i podrške životnim troškovima.
Ekonomisti smatraju da bi štednja dugoročno mogla da naškodi zemlji jer se ogromno bogatstvo ne koristi za rešavanje infrastrukturnih problema, a njih je mnogo. Dodatne milijarde bi pomogle u rješavanju stambene krize u zemlji u kojoj rast stanovništva ubrzano nadmašuje nove ponude, ublažavajući izazove za električnu mrežu, vodosnabdijevanje, zdravstvene usluge i javni prevoz.
Postoji ogromna potreba za javnim ulaganjima i jedinstvena prilika da se to finansira iz sopstvenog džepa. Retko koja zemlja je dobila tako izuzetnu priliku da promeni društvo – rekao je ekonomista Dejvid Mekvilijams za Fajnenšel tajms.
Vlada je, međutim, saopštila da će u budžet biti uračunato 6,9 milijardi evra potrošnje i 1,4 milijarde evra poreskih mera, čime je preuzela svoje samonametnuto pravilo da povećanje potrošnje ne sme biti veće od pet odsto godišnje.
Ema Hauard, predavač na Tehnološkom univerzitetu u Dablinu, smatra da bi Irska trebalo da usmeri deo svog viškova na socijalna pitanja. Prema Evropskoj uniji, Irska je najusamljenija zemlja u Evropi, gde se skoro petina ljudi oseća usamljeno većinu ili sve vreme, a skoro dve trećine ljudi pati od anksioznosti ili depresije. Pored toga, svako sedmo dete živi u domaćinstvu sa manje od 60 procenata srednjeg nacionalnog prihoda.
Dobar način da se kratkoročni višak novca pretvori u dugoročni priliv je podsticanje preduzetništva. Ili se može koristiti za poboljšanje sistema planiranja i ubrzavanje procedura izdavanja dozvola. Izgradnja kuća je ubrzana tokom godina, ali je i dalje prespora s obzirom na potrebe. Na primer, nova nacionalna dečija bolnica radi daleko ispred plana, što dovodi do učetvorostručenja ukupnih troškova tokom vremena.
Šta god Irska uradi sa njim, izgleda da će novac i dalje stizati. U okviru jednog dela OECD-ovog dvosmernog plana poreske reforme, koji ima za cilj eliminisanje prednosti za multinacionalne kompanije koje posluju u jurisdikcijama sa niskim porezom, Irska je povećala svoju stopu poreza na dobit preduzeća sa 12,5 odsto na 15 odsto za velike kompanije. Ali drugi deo reforme – zahtevajući od korporacija da plaćaju porez tamo gde se njihovi klijenti nalaze, što bi usmerilo neke prihode od poreza na dobit u Irskoj – nije zaista uzeo maha.
Trenutno smo u veoma, veoma jakoj poziciji – rekao je Šejmus Kofi, predsednik Irskog fiskalnog savetodavnog saveta, na nedavnoj konferenciji. – Nadamo se da nećemo praviti nered.
