“Nikada nisam naučila da kucam na tastaturi jer nisam bila ta generacija, a sada se kajem”, rekla je nedavno za javnost Bili Ajliš, jedan od najpopularnijih muzičara koji pripadaju generaciji Zed. S obzirom da su mladi odrasli uz tehnologiju, očekuje se da će biti sposobni da se snađu sa bilo kojom vrstom elektronike. Međutim, stručnjaci sada sugerišu da ovo više nije tačno – ali šta može biti glavni uzrok i da li je moguće da ovo postane izgubljena veština?
Nekada je kompjuter bio zamena za knjige, ali sada se ispostavlja da pametni telefoni možda postaju zamena za kompjutere. Sve više pripadnika mlađih generacija navodno ne ume dovoljno efikasno i brzo da koristi tastaturu, jer su navikli da kucaju na ekranu telefona ili tableta.
Da li to znači da bi kucanje na tastaturi moglo postati zaboravljena veština? Neki stručnjaci strahuju se upravo to može desiti u budućnosti. Tokom poslednjih 25 godina, broj mladih koji pohađaju kurseve kucanja na tastaturi drastično je opao, a ovo može biti izazvano smanjenjem broja škola koje nude časove za razvijanje ove veštine, navodi se u jednom izveštaju “Volstris džornala”.
Sve veća upotreba uređaja sa ekranom osetljivim na dodir može biti glavni razlog za nedovoljno razvijene veštine korišćenja tastature, što bi moglo uticati na školovanje i karijeru pripadnika generacije Zed. Jedna kompanija koja proizvodi onlajn platforme za objavljivanje studentskih radova je otkrila da je 39 odsto napisanih radova u maju napisano na uređaju kao što je tablet ili telefon, a ne na računaru.
“Ono što studenti žele je da rade na svojim mobilnim uređajima. Imamo generacije koje nastavu i učenje doživljavaju na sasvim drugačiji način, mislim da je to alarmantno,” rekla je direktorka platforme, prenosi “Dejli mejl”.
Pošto je jedan od najvećih indikatora brzine kucanja vreme provedeno vežbajući, smanjenje upotrebe računara će verovatno proizvesti manje vešte kucače.
Takođe, brzina kucanja na pametnom telefonu je za samo oko 25 odsto manja nego brzina kucanja na računaru, prema jednoj studiji iz 2019. godine, u kojoj je analizirana brzina kucanja skoro 40.000 ljudi. To znači da korišćenje telefona za pisanje ljudima sve više polazi za rukom, u poređenju sa oslanjanjem na klasičnu tastaturu.
Prosečna brzina kucanja na pametnom telefonu bila je 38 reči u minuti, u poređenju sa oko 52 reči u minuti na standardnoj tastaturi. Učesnici od 10 do 19 godina su na telefonu u proseku mogli da napišu 10 reči više po minuti, nego oni koji su imali preko 40 godina.
Ovo povećanje brzine možda nije toliko iznenađujuće, s obzirom da su mlađi učesnici prijavili da u proseku provode oko 6 sati dnevno na svojim mobilnim uređajima.
Iako ova studija sama po sebi ne dokazuje da sposobnost kompjuterskog kucanja opada, neki nastavnici su za “Volstrit džornal” rekli da su primetili da njihovi učenici nemaju dovoljno razvijene veštine kucanja na tastaturi. Da bi i motivisali da se poboljšaju, neki su čak organizovali takmičenja u korišćenju klasične tastature, što je imalo pozitivnog efekta.
“Ne znam ni za jedan dokaz da bi pojačano kucanje na ekranima osetljivim na dodir bilo štetno za korišćenje tastature, ali verovatnije je da ljudi provode manje vremena kucajući na tastaturama nego ranije, te se ove veštine ne razvijaju dovoljno brzo,” smatra dr Per Ola Kristenson, stručnjak za sisteme za kucanje sa Univerziteta u Kembridžu.
Uprkos rastućoj primeni ispita kucanih na kompjuterima i kurseva za usavršavanje kucanja u školama, smanjena upotreba tastature kod kuće i za domaće zadatke mogla bi da objasni promene koje su uočili nastavnici. Međutim, dr Kristenson ističe da to nije nužno problem, sve dok studenti i dalje mogu brzo da dođu do informacija.
“Sve dok korisnik ima strategiju kucanja koja daje brzinu unosa teksta od 40 reči u minuti ili više, po mom mišljenju, važnije je da se skoncentriše na ono što da napiše, a ne na veštinu unosa u kompjuter.”
RTbalkan.
