Ratovi i drugi sukobi odgovorni su za atmosferu opasnosti i straha, a taj strah određivao je gde će se ljudi naseljavati i kakva će naselja praviti. Ta vrsta straha verovatno je značajno uticala na to kako se evropsko društvo razvijalo, pa samim tim i kako je kroz istoriju oblikovana Evropa, pokazala je studija naučnika iz organizacije Complexity Science Hub (CSH), objavljena u Journal of the Royal Society Interface.
Rast broja ljudi na Zemlji od kraja poslednjeg ledenog doba bio je daleko od konstantnog, navodi se u saopštenju CSH i dodaje se da ga obeležavaju periodi naglog skoka, pa periodi naglog pada.Razlozi za to nisu dovoljno jasno shvaćeni.
Ranije istraživanje naučnika CSH pokazalo je da su na to uticaj imali društveni konflikti, a ne samo okruženje. Novim analizama rešili su još jedan deo slagalice.
„Globalno, naučnici su detaljno istraživali prisustvo i ulogu sukoba u praistoriji. Međutim, procena njihovog tačnog uticaja na populaciju je teška. Posebno je teško pošto ima i potencijalnih indirektnih efekata kao što su ljudi koji iz straha napuštaju svoje prebivalište ili izbegavaju određene oblasti”, objasnio je Danijel Kondor iz CSH.
Nova studija je pokazala da bi takav indirektni uticaj sukoba mogao da ima značajan i dugoročni uticaj na kretanja društva u neolitskoj Evropi (od 7000. do 3000. pre nove ere), kada nije bilo država.
„Naš model u istraživanju demonstrira da je strah od sukoba uzrokovao pad broja stanovnika u potencijalno opasnim krajevima. Rezultat toga bilo je gomilanje ljudi na bezbednijim lokacijama, kao što su uzvišenja, gde je prenaseljenost vodila do više stope smrtnosti i slabije plodnosti”, dodao je Kondor.
Stalna pretnja sprečavala je naseljavanje ljudi na preostaloj zemlji.
„Rezultati simulacije uslova, lepo se poklapaju sa empirijskim dokazima prikupljenim tokom arheoloških iskopavanja među kojima je i ono u naselju iz kasnog neolita Kapelenberg pored Frankfurta.Na tom mestu imamo mnogo primera privremenog napuštanja poljoprivrednog zemljišta, što je povezano sa povlačenjem grupa na lokacije koje se lakše brane od opasnosti i investicijama u velike odbrambene sisteme poput zidova i jarkova”, objasnio je kaže Detlef Gronenborg, koautor studije i istraživač u Centru za arheologiju Lajbnic u Majncu.
„Ova koncentracija ljudi u specifičnim, lakše branjivim lokacijama mogla je da dovodi do velike razlike u bogatstvu i političkim strukturama.Tako indirektne posledice sukoba mogu da imaju ključnu ulogu u nastanku većih političkih društveno organizovanih entiteta i nastanku ranih država – dodao je Piter Tarčin iz SCH.
Ljudi su vekovima pažljivo birali gde će se nastaniti
Kako bi uradili simulaciju kretanja stanovništva u neolitskoj Evropi naučnici su razvili kompjuterski model. Za njegovo testiranje koristili su podatke sa arheoloških nalazišta na različitim lokacijama i u različitm periodima.
„To nam je omogućilo da utvrdimo tipične uspone i padove brojnosti populacija širom Evrope. Cilj nam je da naša simulacija reflektuje ta kretanja”, rekao je Kondor.
Model za buduća istraživanja
U budućnosti, navodi se u Izveštaju SCH, ovakav model bi mogao da bude od pomoći u tumačenju arheoloških dokaza, poput znakova prenaseljenosti i korišćenja zemlje.
„Primenomm kompleksnih naučnih metoda razvili smo matematičke modele za analizu uspona i pada kompleksnog društva i identifikaciju zajedničkih faktora” kaže Tarčin. Za to se koriste ogromne baze istorijskih podataka.
„Za najkompletniju moguću sliku kretanja stanovništva kroz godine, veoma je važna direktna saradnja sa arheolozima. Ova studija je odličan primer potencijala interdisciplinarne saradnje”, rekao je Kondor.
