Svečani doček uz vojne počasti kao i francuske zastave koje se vijore širom grada, prvo je što je dočekalo predsednika Francuske Emanuela Makrona po dolasku u svoju drugu posetu Srbiji. Ista atmosfera vladala je i 2019. godine kada je lider ove zemlje prvi put boravio u Beogradu kada je poručio: “Francuska vas voli kao što ste vi voleli nju.” Uz najviše počasti dočekan je i Vučić u Parizu, aprila ove godine, a doček uz gardu i čuveno francusko vino na poklon srpskom predsedniku nisu izostali ni kada je u julu 2018. godine Vučić bio kod Makrona.
Ipak, u novembru iste godine, prijateljstvo između dve zemlje se poljuljalo. I to baš na dan, kada su Francuska i Srbija, kao nekadašnje saveznice iz Prvog svetskog rata, morale da ponovo pokažu zajedništvo – da su obe na strani slobode i pravde. Ali, na proslavi stogodišnjice primirja u Velikom ratu, čiji je domaćin bio Pariz, Srbija koja je za slobodu podnela najveće žrtve i izgubila čak trećinu svog stanovništva, bila je potpuno ponižena.
Srpska žrtva ne samo da nije ni pomenuta, nego je u potpunosti degradirana. Sve se, kako su tada mnogi tumačili, pretvorilo u proslavu same Francuske i evroatlantizma, a mesta u prvim redovima, koja bi da je pravde, pripadala najznačajnijim učesnicama Velikog rata, dodeljena su predstavnicima članica EU i NATO. Tako se desilo da je Angela Merkel iz Nemačke, koja je u tom ratu bila na suprotnoj strani – sedela tik uz Makrona i Vladimira Putina.
Predsednik Srbije, kome bi, da se na toj proslavi slavne istorije imalo marilo o istoriji, svakako bilo mesto u prvom redu, morao je sa strane, kako je rekao “da guta knedle” i gleda kako su mnogo bolja i prvom (najbitnijem) redu bliža mesta zauzeli Kolinda Grabar Kitarović, predsednica Hrvatske koja 1918. godine nije ni postojala i što je još gore – Hašim Tači tada premijer lažnog “Kosova”, a sada haški zatvorenik. Nepostojećoj državi iskazano je tada mnogo veće poštovanje nego zemlji koja se zbog evropske slobode tokom Prvog svetskog rata gušila u sopstvenoj krvi.
“Tači je imao bolju poziciju od svih nas. Mogu da razumem predsednicu Hrvatske, neko bi objasnio da to ima veze sa abecednim redom, kao Croatia… pa bi moglo biti nekog smisla, iako su u Prvom svetskom ratu bili na suprotnoj strani”, rekao je Vučić, pitajući se po kojoj su se onda logici, predstavnici Austrije našli pored njega.
Teško da je to moglo imati veze sa abecedom, ocenjivao je Vučić, dodajući da su se u njegovoj blizini našli i ljudi iz Letonije, a “L i S baš ne idu jedno uz drugo”.
“Kako je to ko ređao, ja stvarno ne znam, a da pravim skandal tamo, složićete se, nije bilo mesto, niti ima nekakvog velikog smisla. Svoje sumnje ne bih iznosio, ali ako me pitate da li je to odnos snaga? Nije”, naveo je Vučić tada, dodajući da je džabe Tačiju što sedi u VIP loži kad će Makron i Putin dolaziti u Beograd, a u Prištinu ne.
On je dodao tad i da “sumnja šta se tamo dogodilo, ali ne može o tome javno da govori”.
“Možete da zamislite šta je neko mislio kada je stavio Tačija iza Putina”, zaključio je Vučić.
U Srbiji je ovakav raspored sedenja dočekan s ogromnim nezadovoljstvom. Neki su sve to tumačili kao reviziju rezultata Prvog svetskog rata, drugi kao nespretnost, treći kao francuski šamar nekadašnjim saveznicima i pokazatelj da im je od slavnih srpskih ratnika važnija teroristička tvorevina s izmišljenom državnošću. Jedno je sigurno – bio je to veliki diplomatski skandal, koji nije zaboravljen ni godinama kasnije, kada su odnosi Srbije i Francuske, kako to mnogi vide, na “istorijski dobrom nivou”.
Razočaranje Srba, prvi je pokušao da ublaži tadašnji francuski ambasador u Beogradu Frederik Mondoloni, koji je rekao je da je raspored sedenja na obeležavanju 100 godina primirja u Prvom svetskom ratu u Parizu “velika nespretnost zbog koje žali”.
Mondoloni je tada dodao kako je komplikovano da komentariše zašto je predsednik takozvanog Kosova Hašim Tači sedeo bliže predsednicima Rusije i Francuske, Vladimiru Putinu i Emanuelu Makronu, kao i drugim liderima zemalja pobednica iz tog rata, nego predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
“Ja sam bio u Beogradu i hteo sam na najbolji način da proslavim taj dan, a šta je bilo u Parizu ostavljam ljudima da vide”, rekao je Mondolini.
Zbog čitavog skandala pokušao je da se “opere” i sam Makron, koji je desetak dana kasnije Vučiću uputio pismo u kome mu je lično zahvalio na prisustvu ceremoniji u Parizu.
“Želim da odam priznanje srpskoj borbi na strani saveznica, a posebno Francuske na Solunskom frontu, o kome se ne tako često govori, iako je bio odlučujući za okončanje tog razarajućeg sukoba”, navodi se u pismu koje je dostavljeno Kancelariji predsednika Republike Srbije.
Makron je izrazio želju da obeležavanje “bratstva po oružju naših dveju zemalja i žrtve naših vojnika posluže kao osnova za novo zajedničko nastojanje naših dveju država u okviru strateškog partnerstva”.
Potonje posete koje su razmenili francuski i srpski lider, ali i sve bolji odnosi dve države, uspeli su da iz prvog plana istisnu ružnu sliku sa francuske ceremonije. Poniženje koje su tada Beogradu priredili saveznici teško da će ikad biti zaboravljeno, kao što neće biti zaboravljeno ni “bratstvo po oružju” iz slavnog Velikog rata.
RTbalkan.
