Američki marinci ubili su krajem 2005. u iračkom gradu Haditi 24 osobe i napravili niz fotografija ratnog zločina, koji je američka vojska godinama pokušavala da sakrije od očiju javnosti, objavio je “Njujoker”.
Ujutro, 19. novembra 2005. godine, odred marinaca u četiri “hamvija” stigao je Haditu, ali je jedno njihovo vozilo naišlo na improvizovanu eksplozivnu napravu. U eksploziji je ubijen jedan marinac, dvojica su povređena. Ono što je usledilo pokrenulo je jednu od najvećih istraga ratnih zločina u istoriji SAD.
Tokom narednih nekoliko sati, marinci su ubili ukupno 24 Iračana – muškarca, žena i dece. U blizini mesta eksplozije ubili su petoricu iračkih muškaraca koji su krenuli u školu u Bagdadu. Ušli su i u tri obližnje kuće, gde su pobili sve što su zatekli. Najmlađa žrtva bila je trogodišnja devojčica, najstarija je bio 76-godišnjak. Marinci su kasnije tvrdili da su se borili protiv pobunjenika, međutim, svi ubijeni bili su civili.
Nakon što su pobili civile, dvojica marinaca su fotografisala žrtve. Kaplar Rajan Brajones koristio je digitalni fotoaparat “olimp”, kaplar Endrju Rajt crveni “šarpi marker”.
Brajones i Rajt su obišli mesta zločina i najpre obeležili tela žrtava brojevima, a zatim su ih fotografisali. I drugi marinci, uključujući i jednog koji je pripadao obaveštajnoj službi, takođe su fotografisali tela. Ova zbirka fotografija predstavlja najsnažniji dokaz o počinjenom ratnom zločinu.
Ubistva su postala poznata kao “masakr u Haditi”. Četvorica marinca optužena su za ubistvo, ali su ove optužbe kasnije odbačene. General Džejms Matis, koji je kasnije postao ministar odbrane, napisao je pismo jednom od marinaca, u kome je odbacio sve optužbe protiv njega i proglasio ga nevinim. Godine 2012. slučaj je okončan sporazumom o priznanju krivice bez zatvorske kazne. Priče poput ove tada su privlačile veoma malo pažnje.
Zlostavljanje zatvorenika u zatvoru Abu Graib postalo je međunarodni skandal kada su objavljene fotografije, koje su izazvale užasavanje javnosti, ali to se do sada nije desilo sa pokoljem u Haditi.
U intervjuu za “Marin korps” iz 2014. godine, general Majkl Hejgi, koji je bio komandant marinskog korpusa u vreme pokolja, pohvalio se da je fotografije o ovom ratnom zločinu dugo držao skrivene od očiju javnosti. “Štampa ih nikada nije dobila, za razliku od onih Abu Graiba”, dodao je.
U istom intervjuu, general Hejgi je rekao: “Naučio sam nešto iz slučaja u Abu Graibu. Ove slike još nisu viđene i veoma sam ponosan na to.”
“Njujorker” je 2020, prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, podneo zahtev Mornarici, tražeći evidenciju o maskaru, koja uključuje i pomenute fotografije. Posle je ovaj list tužio Mornaricu, marince i Američku centralnu komandu, zahtevajući da im predaju inkriminisane fotografije.
U međuvremenu, dvojica novinara su otputovala u Irak, gde su se sastali sa porodicama žrtava. Članovi porodica su im ispričali šta se zaista dogodilo tog 19. novembra 2005.
“Verujem da je naša dužnost da govorimo istinu”, rekao je advokat Halid Salman Rasif, koji je tog dana izgubio petnaestoro članova svoje porodice. Drugi, Halid Džamal imao je četrnaest godina kada su mu ubijeni otac i ujaci.
Novinari su zatražili od članova porodica da ih podrže u nastojanju da dobiju fotografije. Započela je neobična saradnja dvojice američkih novinara i Iračana, čiji su članovi porodice pobijeni u masakru.
Rasif i Džamal su tada prikupili sedamnaest potpisa meštana, a ovaj dokument je podnet sudu kao sastavni deo tužbe. Konačno, u martu ove godine, vojska im je predala fotografije.
“Njujorker” je odlučio da objavi izbor ovih fotografija, uz dozvolu preživelih članova porodica, kako bi razotkrio sve užase ovog ratnog zločina, koje je vojska do sada ignorisala, štiteći počinioce.
Fotografije su suviše eksplicitne, ali čitaoci koji žele da ih vide, mogu da ih pogledaju ukoliko otvore link sa “Vikiliksa”. Na fotografijama su prikazani odrasli muškarci, žene i deca, od kojih su marinci mnogima pucali u glavu iz neposredne blizine.
RTbalkan.
