Koristimo različita ulja kada pripremamo hranu, a neki tvrde da mogu i da nam poboljšaju izgled i zdravlje kose, kože, pa čak i da budu “ključ” za oralnu higijenu…
Izgleda da ulja imaju mnogo prednosti. Ali da li to znači da možemo da ih koristimo baš za sve? I da li je jedna vrsta ulja nužno “bolja” od drugih? Evo šta stručnjaci kažu o najpopularnijim mitovima o koristima ulja.
Izgleda da različite vrste ulja često postaju trendovi, bilo da su vezani za kozmetiku ili zdravlje, koji se vrlo brzo šire na društvenim mrežama. Možda ste do sada čuli da ruzmarinovo ulje pomaže za rast kose, da kokosovo ulje može da bude “zamena” za pastu za zube ili da je maslinovo ulje “uvek zdraviji izbor” ili da “zapravo nije nimalo zdravo”…
Ipak, mnoge od ovih tvrdnji nisu tačne. Ovo su najpopularniji mitovi o uljima i istine o njima, prema rečima stručnjaka:
Mit 1: Loše je kuvati sa maslinovim uljem
Nerafinisana verzija maslinovog ulja (ekstra devičansko) pruža značajne zdravstvene koristi, posebno kada je u pitanju prevencija srčanih oboljenja. Međutim, neki influenseri kažu da je kuvanje sa ovom vrstom ulja problematično zbog niske tačke dimljenja, što znači da, kada se zagreje, može početi da se dimi ranije nego druge vrste ulja. Na dim se, u ovom slučaju, gleda kao na signal da se u ulju nalaze hemikalije, koje se zatim razvijaju u hrani, pa na kraju mogu izazvati rak i srčana oboljenja.
Ali naučna istraživanja ne podržavaju ovu teoriju. Štaviše, kuvanje sa ekstra devičanskim maslinovim uljem može učiniti obrok zdravijim, u poređenju sa konzumiranjem iste hrane bez dodatka ulja.
Dim nije dobar pokazatelj procesa razlaganja ulja, a pored toga, ekstra devičansko maslinovo ulje je prepuno fenola, jedinjenja koja mogu smanjiti upalne procese. Fenoli takođe štite ulje od kvarenja. Ishrana bogata fenolima povezana je i sa manjim rizikom od srčanih oboljenja, raka i neurodegenerativnih bolesti.
Mit 2: Skuplje ulje je zdravije
Kao i za mnoge namirnice, lako možemo poverovati da visoka cena obećava veći kvalitet. U stvarnosti, ovo nije istina. Najbolje je da se oslonite na svežinu, koja se može proceniti prema “datumima berbe” koji su označeni na bocama, koji pokazuju da li su relativno nove. Nakon otvaranja boce, ulje pokušajte da je upotrebite u roku od četiri do šest nedelja, a između svake upotrebe čvrsto pričvrstite poklopac. U suprotnom, kiseonik će uništiti zdrava jedinjenja.
Osim toga, stručnjaci preporučuju da se oslanjate na čulo ukusa. Kašičica kvalitetnog maslinovog ulja bi u početku trebalo da bude malo gorka, a nakon toga treba da sledi blago peckanje u zadnjem delu grla, što predstavlja znak da sadrži fenole.
Mit 3: Sva ulja, osim maslinovog, su nezrava
Iako mnogi smatraju da su sva ulja nekvalitetna i nezdrava, osim ako nije u pitanju maslinovo ulje, stručnjaci za “Tajm” objašnjavaju da ovo nije istina.
Za razliku od ekstra devičanskog maslinovog, većina drugih ulja je rafinisana, što znači da su termički obrađena. Ovim procesom se uklanjaju neka od njihovih zdravih svojstava (smanjuje se količina fenola). Međutim, rafinisana ulja i dalje su bogata mononezasićenim mastima koje podstiču zdravlje srca.
Ova ulja su dovoljno zdrava za kuvanje kod kuće, ali mogu postati problem u kuhinjama restorana. Mnogi restorani kuvaju sa jeftinim uljima, pa ponovo koriste isto ulje da bi pripremali nove obroke. U roku od nekoliko sati, masti u ovim “recikliranim” uljima postaju oksidirane, stvarajući štetna jedinjenja koja mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Dakle, nisu sama semena ili biljna ulja loša, već način na koji se prave i koriste. Sve je stvar “ugleda”. Na primer, uprkos što influenseri uvek hvale kokosovo ulje, ono zapravo nije toliko zdravo.
Kokosovo ulje ima puno nezdravih zasićenih masti – jedna kašika sadrži oko 90 odsto dnevne količine ovog ulja koju preporučuje Američko udruženje za srce. Pošto podiže masnoće u krvi koje su povezane sa srčanim oboljenjima, ne razlikuje se previše od putera ili masti, prema stručnjacima sa Harvarda. Poređenja radi, ista količina maslinovog ulja ima 15 odsto dnevno preporučenih zasićenih masti.
Mit 4: Mućkanje ulja u ustima je bolje od četkice i paste za zube
Još jedan mit o kokosovom ulju je da je mućkanje ovog ulja u ustima bolje za oralno zdravlje od standardnog pranja zuba i čišćenja koncem. Zagovornici ovog trenda tvrde da laurinska kiselina u kokosovom ulju pomaže u borbi protiv štetnih bakterija koje bi se inače nakupili u ustima.
Ali verodostojna istraživanja nisu pronašla nikakve velike koristi ove metode, dok postoji mnogo više dokaza o efikasnosti korišćenja četkice i konca. Mućkanje ulja nije nužno štetno, ali nemojte preskakati redovnu rutinu za oralnu higijenu.
Mit 5: Kokosovo ulje transformiše kosu
Nekoliko ulja, uključujući kokosovo ulje, sadrže sastojke masnih kiselina koji hidriraju i omekšavaju kosu. Ali neke tvrdnje o čudima koje kokosovo ulje može da učini za kosu su često preuveličane. Štaviše, ova ulja mogu prouzrokovati više štete nego koristi, u zavisnosti od osobe.
Kokosovo ulje moglo bi da pomogne onima koji redovno farbaju kosu, koriste toplotu za pravljenje frizura ili potencijalno štetne proizvode. Želite da budete sigurni da hidrirate dlaku, jačate je i štitite. U ovim slučajevima, kokosovo ulje može formirati zaštitnu barijeru i osvežiti oštećene vlasi. Međutim, koristite ga umereno.
Takođe, ulje ne može popraviti bilo koju vrstu ozbiljnijeg problema. Na primer, za ublažavanje peruti, kokosovo ulje je “mač sa dve oštrice” – stvara masno okruženje, podstiče proizvodnju kvasca, što u nekim slučajevima pogoršava perut.
Ne posežite ni za maslinovim uljem ako želite alternativu, jer nema dokaza da poboljšava zdravlje kose. S druge strane, korišćenje ulja ruzmarina je trenutno veliki trend za rast kose – ljudi ga umasiraju u kožu glave dva puta dnevno, ujutru i uveče, ostavljajući ga da “radi” preko noći. Postoji mala istraživačka literatura koja pokazuje da bi to moglo da bude korisno, iako može da iritira kožu glave. Dakle, ne postoji ni jedno ulje koje će zasigurno popraviti zdravlje kose.
Mit 6: Ulja leče akne
Nanošenje ulja na kožu može biti korisno nekim ljudima, dok drugima može da izazove još veće probleme. Laurinska kiselina u kokosovom ulju ima antimikrobna svojstva , pa se smatra da smanjuje nivoe bakterija koje izazivaju akne.
Međutim, kokosovo ulje je komedogeno, što znači da može začepiti pore i povećati pojavu akni. Komedogena su i ulja od semena masline, marule, lanenog semena i šargarepe. Najbolje je da se oslanjate na proizvode namenjene za tretiranje akni i tražite savet od dermatologa.
© Freepik/fabrikasimf
RTbalkan.
