Izgradnja novih nuklearnih kapaciteta mogla bi da počne 2026. godine, sa istekom postojećeg sporazuma između Amerike i Rusije koji ograničava dva najveća nuklearna arsenala na svetu.
“Ako predsednik, po isteku sporazuma o novom STARTu u februaru 2026. godine, odluči da moramo da povećamo količinu raspoređenih snaga, želimo da budemo u poziciji da to uradimo relativno brzo”, rekao je visoki američki vojni zvaničnik za Ekonomist.
S druge strane, međunarodno udruženje Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN), dobitnik Nobelove nagrade za mir 2017. godine, upozorava da su u poslednjih pet godina ulaganja u nuklearni arsenal u devet nuklearnih sila sveta porasla za trećina, sa najvećim porastom u SAD u.
Prošla godina je bila rekordna, od 91,4 milijarde dolara koje su atomske sile potrošile na nuklearno oružje, više od polovine potrošeno je na SAD. Samo u toj jednoj godini 80 odsto povećane investicije otišlo je u Ameriku. Ali to ne zadovoljava ambicije Pentagona.
Pentagon razrađuje scenarije za sve situacije: šta ako Rusija napadne članicu NATO-a, provocirajući Ameriku da brani Evropu; ako u isto vreme Kina napadne Tajvan i Severna Koreja odluči da napadne Južnu? To bi bila tri rata, tri skupa prijatelja i saveznika; tri nepredvidive nuklearne krize, navodi britanski konzervativni nedeljnik. Da li bi Amerika mogla sve to da podnese, pitaju se neki zvaničnici Pentagona.
Podaci pokazuju da SAD ulažu pet puta više u svoj nuklearni arsenal nego Rusija i Kina. Ali vojska se zalaže za dodatni podsticaj američkom nuklearnom arsenalu, prema dva članka Ekonomista na ovu temu u kratkom vremenskom periodu. Civilna vlast je javno uzdržana.
Izvori u Bajdenovoj administraciji oprezno kažu da se trenutni arsenal poklapa sa trenutnim bezbednosnim pretnjama, navodi Ekonomist.
Oni se i dalje nadaju novim sporazumima o ograničenju nuklearnog naoružanja, a nije doneta zvanična odluka o razmeštanju više nuklearnog oružja. Ali američki zvaničnici upozoravaju na rastuće nuklearne rizike od juna. Vipin Narang, donedavni pomoćnik ministra odbrane za kosmičku politiku, u čijoj je nadležnosti bila politika nuklearnog odvraćanja, upozorio je 1. avgusta na tribini Centra za strateške i međunarodne studije da se trenutno nalazimo u “novom nuklearnom dobu”.
Amerika je suočena sa nuklearnim izazivačima koji nisu zainteresovani za kontrolu naoružanja, ali ubrzano modernizuju i proširuju svoje nuklearne arsenale. Njihove akcije su nas, kako je rekao, “primorale da pređemo na konkurentniji pristup”.
Narang je tu izjavu dao kao pomoćnik sekretara za odbranu, a dve nedelje kasnije na sajtu Pentagona se navodi kao bivši pomoćnik sekretara. Zagovornici jačanja američkih nuklearnih snaga tvrde da Kina gradi stotine raketnih objekata u pustinjama na severu zemlje, ruski predsednik Vladimir Putin stalno preti nuklearnim oružjem, prema američkim procenama, Iran je bliži atomskoj bombi nego pet godina pre toga i sama Severna Koreja najavljuje da jača svoj nuklearni program.
Za samo pet godina, devet nuklearnih sila u svetu povećalo je svoja ulaganja u nuklearno oružje za 34 odsto, navodi se u izveštaju ICAN-a.
Dok Pentagon poziva na još veću potrošnju, međunarodna organizacija upozorava da rast nuklearnog naoružanja u poslednjih pet godina nije povećao globalnu bezbednost, već predstavlja globalnu pretnju.
Ali ko stvara javno mnjenje? Najmanje 123 miliona dolara potrošeno je prošle godine za angažovanje više od 540 lobista i finansiranje velikih istraživačkih centara koji utiču na debatu o nuklearnom oružju, prenosi ICAN. Završetkom Hladnog rata, između 1986. i 2023. godine, broj nuklearnih bojevih glava u svetu je pao sa 70.000 na 12.000. Kada je postao predsednik, Džo Bajden je nastojao da ponovo oživi kontrolu naoružanja nakon haosa u Trampovoj administraciji. Ali nuklearne pretnje u svetu su se umnožile, broj bojevih glava ponovo raste, Kina jača svoje snage sa možda nekoliko stotina raketa na možda 1.000 do 2035. godine, piše Ekonomist. Ovo čini Kinu trećom nuklearnom supersilom.
U međuvremenu, tehnologija se razvija, Rusija planira da postavi atomsku bombu u svemir, Severna Koreja već ima rakete koje mogu da stignu do tla SAD. Kina, Iran, Rusija i Severna Koreja vojno sarađuju. Zbog toga se neki u Pentagonu plaše da će SAD imati dovoljno bojevih glava da odvrate Kinu, Rusiju i Severnu Koreju u isto vreme.
Pregovori o kontroli naoružanja su zaustavljeni. Rusija je suspendovala svoje učešće u Novom START-u, koji ističe 2026. Kina je prekinula pregovore o kontroli naoružanja u julu. Severna Koreja je odbila ponude za razgovor. Verovatnije je da će ozbiljno pregovarati ako znaju da je američka pozicija jaka, tvrde zagovornici dodatnog naoružavanja.
Zabrinjavajuće je da Kina, najveći zagovornik minimalnog odvraćanja, sada sledi logiku: što više atomskih bombi, to bolje. Šta je sa kineskim rivalom Indijom i indijskim rivalom Pakistanom? Trenutna situacija je složenija od bipolarnog američko-sovjetskog rivalstva iz Hladnog rata.
Generalni sekretar UN je prošle godine u septembru upozorio na izuzetnu opasnost zbog geopolitičkog nepoverenja i konkurencije, zbog čega je nuklearni rizik eskalirao na nivo hladnog rata.
“Svaka upotreba nuklearnog oružja – bilo kada, bilo gde i u bilo kom kontekstu – izazvala bi humanitarnu katastrofu epskih razmera”, upozorio je generalni sekretar Antonio Gutereš pred Generalnom skupštinom UN, nakon što je Severna Koreja optužila SAD da je gura na ivicu nuklearni rat.
ICAN upozorava da je devet država sa atomskim oružjem potrošilo 91,4 milijarde dolara na dodatno naoružanje 2023. godine – 10,7 milijardi više nego 2022. Od tih 91,4 milijarde, najviše su potrošili Amerikanci, čak 51,5 milijardi dolara, a zatim Kina sa 11,8 milijardi dolara, a Rusija sa 8,3 mlrd. Velika Britanija je četvrta sa 8,1 milijardu. Francuska, Indija, Izrael, Severna Koreja i Pakistan takođe imaju nuklearno oružje.
B92.
