Novi trener, stari problemi. Stefanos Cicipas se poslije neuspjeha na Olimpijadi oprostio od svog oca kao trenera, već je angažovao novog stručnjaka, ali uspjeha i dalje nema.
Grk u Sinsinatiju nije iskoristio servis za pobedu, vodio je u trećem setu drugog kola protiv Britanca Drejpera sa 5:4, ali je izgubio brejk i sve gemove do kraja. Odmah je istakao da je Dimitris Hadžinikolau, selektor Grčke u Dejvis kupu, koji je sada sa njim, samo privremena solucija.
– Promene u sportu nisu lake – objasnio je.- U ovom trenutku je ključno da pronađem adekvatno rešenje. Kada to postignem, mislim da će to biti veliko olakšanje za moj tenis.
Konkurs je praktično raspisan, Hadžinikolau bi trebalo da bude uz Cicipasa na Ju-Es openu, a onda počinje izbor novog trenera.
– Razgovaraću sa različitim stručnjacima. Nisam siguran kako će sve to ići, nije mi jasno, ali zato sam zadovoljan što je sada Dimitris uz mene. Poznajem ga celog svog života, otkako sam bio dete. Uvek je bio velika podrška.
Hadžinikolau ima akademiju na periferiji Atine, ali zanat je pekao u Akademiji Muratoglu, u kojoj je i Cicipas brusio talenat. Njegov glavni zadatak je rad sa mladim teniserima a jedan od pulena je i Petros Cicipas, Stefanosov mlađi brat.
– Dimitris sada nije u Sinsinatiju jer ne voli mnogo da putuje – objašnjava Cicipas.- I pored toga osećam da smo bliski i fantastično je imati nekoga ko vam pomaže.
Verovatno ništa kao ove reči ne govore koliko je njemu neophodno da nađe pravog trenera, nekoga ko je prošao ceo krug postajanja velikog šampiona, ko je uvek na raspolaganju, ko zna sve zamke na tom putu i – što je možda i najvažnije – da je igrao bekhend sa jednom rukom.
Osnovni minus u igri Cicipasa je ovaj udarac. Protivnici imaju jednostavnu taktiku – forsiraju njegov bekhend i on posle 5-6 udaraca pogreši. Nekada ranije, nekada kasnije, ali velikih rezultata nema.
Možda bi kao primer mogao da mu posluži Rodžer Federer. Švajcarac je na isti način igrao bekhend, dugo je bio u krizi, od 2012. do 2017. nije osvojio gren slem trofej. U tom periodu je za trenera angažovao Ivana Ljubičića koji je takođe bekhend igrao jednom rukom i – vratio se na šampionsko postolje gren slemova.
Tajna nije samo u tehnici nego i u taktici. Bivši asovi koji su slično igrali i imali slične probleme, uvek mogu da ponude mnogo saveta i rešenja, a takva pomoć je često neprocenjiva.
Na primer, kada je Novak Đoković osetio da mu nedostaje psihološka jačina, angažovao je Borisa Bekera da ga ojača nemačkom nepokolebljivošću. Kada je hteo da popravi kvalitet servisa kako bi skratio poene, pozvao je Gorana Ivaniševića u pomoć. Takvih primera je bezbroj i veoma često su uspešni. Još jedan primer – kada je Endi Mari izgubio i četvrto gren slem finale, javio se jednom asu koji je takođe izgubio prva četiri velika finala a onda postao izuzetan šampion. Zove se Ivan Lendl i Škot je odmah krenuo pobedničkom stazom.
Ali da se vratimo Cicipasu i njegovim mukama.
– Nalazim se na velikoj raskrsnici. Predamnom je promena u karijeri, drugačija perspektiva iz koje ću gledati tenis. Svestan sam da ima mnogo toga što mogu da popravim u mojoj igri. Zato želim da radim sa osobama koje znaju kako da me vode i kako da donesu tenisko znanje mojoj igri – objasnio je.
Sportklub.rs
