Holesterol je sastavni deo svakog ćelijskog zida svakog organa i stimuliše proizvodnju različitih hormona, kao i žuči koja nam pomaže da varimo hranu.
Nažalost, svaki višak holesterola koji cirkuliše u krvotoku može biti zarobljen u zidovima arterija, formirajući plak. Nakupljanje ovog plaka, odgovorno je za srčani udar, moždani udar i potrebu za implantacijom stenta i bajpas operaciju. Stoga ni ne čudi što su lekari toliko fokusirani da pomognu pacijentima da održe nizak nivo holesterola u krvi.
Holesterol je voštana supstanca nalik masti koja se apsorbuje iz creva tokom varenja. Takođe ga interno proizvodi jetra. Većina holesterola koji cirkuliše u vašoj krvi ne dolazi iz hrane koju jedete, već se proizvodi interno.
Kada dobijete rezultat za holesterol, obično imate četiri broja: ukupni holesterol, HDL, LDL i trigliceride. Ukupni holesterol bi trebalo da bude ispod 200 mg/dL, ali su ostale tri vrednosti mnogo važnije u pogledu procene rizika.
Visok LDL holesterol može se manifestovati na dramatične načine:
vidljive naslage holesterola oko očnih kapaka ili preko lakta i/ili Ahilove tetive – nazivaju se ksantomi
bol u grudima ili neuobičajeni nedostatak daha pri naporu (zbog naslaga holesterola u srčanim arterijama koje dovode do sužavanja)
moždani ili srčani udar (od naslaga holesterola u arterijama koje postaju nestabilne i pucaju)
erektilna disfunkcija (zbog naslaga holesterola koji ometaju sposobnost arterija da se prošire)
Ovo su sve kasne manifestacije visokog LDL. Dok vidite naslage već možete da doživite moždani udar ili ED, jer se holesterol se nakuplja u vašim krvnim sudovima i drugim tkivima godinama – čak i decenijama. Kod većine, visoki holesterol, posebno u ranoj fazi, je potpuno tih.
B92.
