Olandska ostrva, uspavani samoupravni arhipelag, postao je odnedavno jedno od najpoželjnijih mesta na Starom kontinentu.
Demilitarizovani i autonomni region pleni pažnju suseda otkako je Rusija pokrenula ofanzivu na Ukrajinu.
Raste zabrinutost da bi Rusija mogla da pokuša da zauzme Olandska ostrva čime bi mogla da blokira pomorski pristup Botnijskom i Finskom zalivu i odseče Baltik od ostatka sveta. Oko 96 posto finske trgovine, naime, prolazi duž voda u blizini Olandskih ostrva što im daje veliku stratešku vrednost.
Arhipelag usred Baltičkog mora, smešten između Finske i Švedske, sve se češće naziva “Ahilovom petom Evrope” i neki finski obaveštajci i generali idu toliko daleko da traže čak i novu militarizaciju tog područja prema uzoru na švedsko ostrvo Gotland koji se ponovo naoružao kao odgovor na aneksiju Krima 2014. godine.
Međutim, lokalni političari su oprezniji i upozoravaju da bi ponovno naoružavanje Olanda prekršilo međunarodni sporazum, koji je na snazi poslednjih sto godina.
Olandska ostrva od 1921. godine pripadaju Finskoj, imaju oko 30.000 stanovnika, službeni jezik im je švedski, a imaju političku autonomiju. Finska je nadležna za spoljnu, odbrambenu i fiskalnu politiku dok lokalna vlada brine o javnom miru i redu na ostrvu i upravlja zdravstvom, trgovinom, industrijom i saobraćajom. Ostrva su potpuno demilitarizovana i bez ikakvih tvrđava i vojnih snaga u tom području.
Granični stražar, poručnik Juri Jalava, primetio je da se njegov opis posla značajno promenio nakon ulaska Finske u NATO. Jalava je već godinama zadužen za nadzor granice oko Olandskih ostrva.
“Sve je postalo intenzivnije. Budno posmatramo što se događa i idemo dalje od naših područja delovanja kako bismo na vreme uočili pretnju našim vodama”, navodi jalava za britanski Telegraf.
Jalava budnim okom patrolira vodama, pazeći posebno na moguće ruske brodove i čamce, koji bi pokušali da preseku podmorske kablove ili da oštete drugu ključnu infrastrukturu.
Zabrinutosti su porasle nakon što je gasovod Baltikkonektor, dug 77 kilometara, koji povezuje članice NATO u Baltičkom moru, misteriozno oštećen, a Kremlj je postao glavni osumnjičeni. Finska je takođe nedavno bila prisiljena da zatvori svoju 1300 kilometara dugu granicu s Rusijom kao odgovor na pokušaj Moskve da protera migrante i tražioce azila preko granice.
Jedan od problema za Olandska ostrva je i ruska “flota u senci” odnosno gomila zastarelih tankera koji ploveći pod stranom zastavom izbegavaju sankcije i prevoze naftu i drugu robu u Rusiju. Budući da brodovi samo zaobilaze teritorijalne vode Finske, tamošnja vlada ne može da učiniti ništa kako bi ih zaustavila. Tankeri, međutim, predstavljaju značajnu opasnost za okolinu jer su u veoma lošem stanju.
Na Olandskim ostrvima sumnjaju da bi ponovno naoružavanje učinilo arhipelag bezbednijim u slučaju ruskog napada.
“Nije istina da je to crna rupa. Samo zato što su demilitarizovani ne znači da nema planova za njihovu odbranu”, rekla je Mina Olander sa finskog instituta za međunarodne poslove.
Jorgen Peterson, predsednik parlamenta Olandskih ostrva, opisao je kako stanovnici žestoko brane svoju nezavisnost, ali i da svakodnevno protestuju ispred ruskog konzulata zahtevajući prekid invazije na Ukrajinu.
“Nismo naivni, vrlo pažljivo pratimo što se događa, ali uvereni smo da je naše međunarodno dogovoreno rešenje dovoljno dobro, tako da se ostrvljani ne moraju da se plaše. Zapravo, ne vidimo smisao nervoze, uspeli smo prevladati mnoge nepredviđene stvari tokom svih ovih godina”, rekao je Peterson.
