Ričard Nikson, predsednik Sjedinjenih Američkih Država od 1969. do 1974, podneo je ostavku 9. avgusta 1974, pre 50 godina.
Bio je to jedinstven momenat u istoriji Sjedinjenih Država, posledica afere Votergejt, ali i niza drugih okolnosti zbog kojih je predsednik Nikson doveden u nemoguće okolnosti, što je rezultiralo njegovim povlačenjem.
Afera Votergejt
Pod aferom Votergejt podrazumeva se niz političkih skandala koji su započeli hapšenjem petorice lica koji su provalili u kancelariju Nacionalnog komiteta Demokratske stranke smeštenog u hotelu Votergejt, Vašington, 17. juna 1972. Ispostaviće se da je to bila samo jedna u nizu problematičnih aktivnosti iza kojih su stajali uticajni bliski saradnici vrha Republikanske stranke.
Pokazalo se da su, primera radi, novcem nejasnog porekla, iz Meksika, pokušali da kupe ćutanje uhapšenih u provali u Votergejt.
Tokom dvogodišnje istrage koju su vodile bezbednosne službe SAD, kao FBI, a zatim odgovarajući Komitet, došlo se do zaključka da je za nelegalne aktivnosti znao i sam predsednik Nikson.
Pronađeno je da je on znao za snimke prisluškivanja Demokratske stranke. Rezultat je bio povlačenje predsednika Niksona, protiv kog je pokrenuta procedura opoziva.
Njegov naslednik Džerald Ford potpisaće potom amnestiju za prethodnika koji se povukao. Dugo izopšten iz javnog života Ričard Nikson se potom posvetio pisanju. Autor je deset knjiga.
Osnovao je takođe biblioteku, fondaciju. Posebno se ponosio činjenicom da je povukao SAD iz rata u Vijetnamu. I na njegovom nadgrobnom spomeniku postoji natpis koji podseća na Niksonovu ulogu “mirotvorca” kako je istaknuto. Ostaje međutim takođe činjenica da je svega nekoliko meseci pre nego što je predložio povlačenje iz Vijetnama, maja 1969, odobrio strahovita tepih bombradovanja Laosa i Kambodže.
Pitanje je isto tako koliko dobrobiti su doneli njegovi ekonomski zahvati, znani kao Niksonov šok, odnosno odustajanje od tradicionalnog pokrića monetarne stabilnosti zlatom. Upravo Niksonove mere, koje su imale kratkoročan dobar efekat po SAD, razorile su takozvani Breton Vuds model na kom se temeljila globalna ekonomska ravnoteža od Drugog svetskog rata.
Valja imati u vidu, kad je Niksonova sudbina tema, da je veliko pitanje kako su povlačenje iz rata u Vijetnamu, uprkos ushićenju javnosti, prihvatile službe koje zapravo odlučuju o interesima i politici SAD. Nije bila reč samo o političkim nego i o ekonomskim interesima.
Ono što je izvesno, uprkos toliko naglašavnim pričama o veličanstvenim dometima istraživačkog novinarstva, jeste da su dvojica potom proslavljenih novinara Vašington posta, Vudvord i Bernstin, zapravo poslužili Marku Feltu, visokom zvaničniku FBI da plasira u javnost željeno, s ciljem nesumnjive kompromitacije Niksona.
Felt, znan inače u vreme afere i decenijma potom, do 2005, kao “duboko grlo” po tada opšte poznatom porno filmu, izvesno vreme je bio treći čovek FBI. Bio je lično povređen promenama koje su se dogodile u Agenciji u vreme Niksonove administracije. Nezadovoljan i besan zapravo se svetio.
Aferu razotkrili novinari
Svetskoj, odnosno pre svega javnosti SAD, predsednik Nikson je tada predstavljen kao ličnost problematičnog morala čiji je opoziv neizbežan. Posebnu ulogu tokom afere Votergejt odigrali su mediji, dvojica novinara Vašington posta, Bob Vudvord i Karl Bernstin.
Oni su potom proglašeni za oličenje istraživačkog novinarstva, postali su svojevrsni simboli, nagrađivani i slavljeni decenijama.
Rat u Vijetnamu, Apolo 11 i borba protiv narkotika
Objektivno gledano, istorijska uloga Ričarda Niksona ne svodi se samo na aferu Votergejt, iako je obeležila njegovu karijeru.
Ričard Nikson, 37. predsednik SAD, ostavio je značajan trag u istoriji kako samih SAD tako uopšte perioda takozvanog hladnog rata. Bila je to osobena ličnost. Doživljavan je kao neka vrsta osobenjaka, i lično i na javnoj sceni.
Njegovo vreme je bilo doba novih globalnih prestrojavanja, približavanja SAD i Kine, doba detanta, izvesnog popuštanja zategnutosti sa Moskvom.
Nikson je bio odlučan i da okonča učešće SAD u ratu u Vijetnamu. Potom, u unutrašnjoj politici, doprineo je popuštanju rasnih zategnutosti u SAD. Takođe, prvi je pokrenuo ozbiljnu ekološku politiku, kao i sistematsku borbu protiv narkotika.
Za njegovu vladu vezani su i uspesi SAD u svemirskom programu, kao sletanje Apola 11 na Mesec, što je ličilo na pobedu Vašingtona u tom nadmetanju. Uspešno je štitio interese Zapada u Latinskoj Americi.
Upamćen je i po ekonomskim merama koje su promenile svet finansija. Zanimljivo je da je na drugi predsednički mandat, 1972. godine, izabran velikom razlikom u njegovu korist. Bila je to jedna od izrazitijih pobeda u nadmetanju za predsednika u istoriji SAD.
Rođen u skromnoj porodici
Nikson je rođen u kući skromnog imovnog stanja na jugu Kalifornije, januara 1913. Otac je bio farmer, vodio je plantažu limuna. Nije međutim imao uspeha, ili sreće, propao je. Porodica je inače bila verski stroga i disciplinovana, u kući nije bilo psovanja, alkohola, čak ni prozaične zabave poput recimo plesa.
Potonji predsednik SAD radio je tokom školovanja, makar srednjoškoskog. Skromne imovne prilike onemogućile su ga da studira na elitnom Harvardu, gde je inače prošao prijemni ispit. Tako je završio studije prava na lokalnom univerzitetu Đuk 1937. godine. Posvetio se zatim advokaturi u rodnoj Kaliforniji.
Od 1942, nalazi se, sa suprugim Pat, u Vašingtonu gde započinje rad u državnoj službi. Posvećuje se politici. U Predstavnički dom SAD izabran je 1946, a u Senat 1950. U toj fazi stiče reputaciju oštrog antikomuniste, što je nesumnjivo ostao zanavek.
Na poziciji potpredsednika SAD bio je od 1953. do 1961. u vreme Dvajta Ajzenhauera. Propao je potom kao predsednički kandidat, tesno ga je tukao Džon Kenedi. Posebno je teško doživeo poraz na izborima za guvernera Kalifornije 1962. Slomljen, čvrsto odlučuje da se povuče iz sveta politike. To ga, međutim, nije dugo držalo. Na poziciji predsednika SAD nalazio se od januara 1969, do avgusta 1974, tokom dva, nepuna, mandata.
Čitav svet bio je iznenađen kada su SAD normalizovale odnose s komunističkim vlastima u Pekingu. Bio je to plod diplomatske veštine Henrija Kisindžera. Službena poseta Ričarda Niksona Kini februara 1972. ostavila je veliki utisak. Kakav se prelom dogodio posebno je bilo vidno u Moskvi.
Posledica će biti Ugovor o antibalističkim projektilima odnosno njihovom ograničenju sa Sovjetskim Savezom, maja te godine, Upravo je Nikson, jula 1973, osnovao Upravu za suzbijanje narkotika (Drug Enforcement Administration DEA). U njegovo vreme stvorena je Agencija za zaštitu životne sredine. Donet je Zakon o ugroženim vrstama kao i Zakon o čistom vazduhu. Osim što je započeo proces poboljšanja položaja Indijanaca, dosledno je nametao desegregaciju u školama na jugu SAD. Bila je to ogromna promena za države tzv dubokog Juga.
Na tom problemu je istina radilo više šefova države SAD u dužem periodu. Nikson je pokrenuo i mere pozitivne diskriminacije za pripadnike ugroženih manjinskih grupa.
