Transformacija vazdušne baze je prvo zamišljena kao odgovor na ruske napade na Gruziju i Krim.
U toku je rad na transformaciji rumunskog aerodroma iz komunističkog doba u najveću vojnu bazu NATO-a u Evropi. Bageri otkopavaju zemlju, a mikseri sipaju cement za temelje, u polju u blizini sela na istoku zemlje, prenosi britanski The Times.
Proširenje vazduhoplovne baze Mihail Kogalniceanu (MK), koja se nalazi na samo 97 kilometara od granice sa Ukrajinom, Rusija je osudila kao nečuven primer NATO agresije.
Andrej Klimov, ruski senator i potpredsednik Komiteta za spoljne poslove, upozorio je ranije ove godine da će on biti među prvim metama osvetničkih napada, što je bliže ruskim granicama. S druge strane, želja Rumunije da ojača svoju odbranu može se shvatiti kao odgovor na rusku pretnju.
Njihove bespilotne letelice i rakete, iako su usmerene na ukrajinske luke na Dunavu, često su zalutale preko granice od početka rata. Prošle nedelje, ostaci iz tri aviona Shahed 136 pronađeni su na teritoriji Rumunije, što je navelo NATO da pojača patrole borbenih aviona duž granice.
Ben Hodžis, penzionisani američki general i jedan od zagovornika projekta koji je prvi put osporio veliku NATO instalaciju pre deset godina, rekao je za Tajms da, iako je tada bilo nervoze, on sada veruje da je ovaj proaktivni pristup opravdan.
- Sećam se da sam pomislio: „Umoran sam od stalnog reagovanja na ono što Rusi rade. Zašto ih ne nateramo da brinemo o onome što radimo?” – prisetio se Tajmsu.
Tokom Hladnog rata, SAD su nadgledale Sovjetski Savez iz baza u Zapadnoj Nemačkoj. Jedan od njih, Ramštajn, i danas služi kao centar NATO alijanse sa oko 50 hiljada članova i njihovim porodicama, koji se nalazi u blizini Rajne.
Tokom naredne dve decenije, vazdušna baza MK u istočnoj Rumuniji pretekla je Ramštajn i postala najveća baza u Evropi, dvostruko veća od Nemačke. Ona već služi kao sedište NATO misije za nadzor vazdušnog prostora iznad Crnog mora, pošto je strateški locirana izvan Konstance, glavne rumunske luke.
Šest RAF tajfuna nedavno je završilo četvoromesečnu patrolu rumunskog i bugarskog vazdušnog prostora, delujući duž najosetljivijeg dela granice NATO-a sa Rusijom. Dolazak dva američka B-52 prošlog meseca, prvi put da su teški bombarderi sa nuklearnom sposobnošću raspoređeni u Rumuniji, predstavlja još jednu žarišnu tačku.
Transformacija vazdušne baze MK u bazu NATO-a, koja može da primi 10.000 vojnika i američkih bombardera sa nuklearnim oružjem, prvo je zamišljena kao odgovor na ruske napade na Gruziju 2008. i Krim 2014. godine. Projekat dobija dodatni značaj od početka rata u Ukrajini tokom 2022. godine.
Američka vojska je koristila aerodrom kao polaznu tačku za Bliski istok tokom ratova u Iraku i Avganistanu, tako da je veliko američko prisustvo i dalje vidljivo u bazi. Putevi su nazvani po američkim državama – Ulica Alabama se ukršta sa Ulicom Alaska. Proširenje vazdušne baze, smatra Hodžis, pokazuje sa kojom ozbiljnošću zemlje doživljavaju rusku pretnju.
– Ove zemlje, one koje su najbliže Rusiji i koje su bile pod ruskim uticajem, znaju kako je. Oni razumeju šta je u pitanju. Odlukom o jačanju MK pokazuju da nam Rusija neće govoriti šta smemo, a šta ne – kaže Tajmsu bivši general.
Rumunske investicije mogu se shvatiti i kao deo šireg trenda, koji pokazuje da se težište NATO alijanse pomera na istok. Poljska će ove godine potrošiti više od četiri odsto BDP-a na odbranu, baltičke zemlje su predvodile nastojanje da se minimalna potrošnja NATO-a podigne na 2,5 odsto BDP-a, dok je čak trećina granata ispaljenih u Ukrajini proizvedena u Bugarskoj.
Još jedan pokazatelj spremnosti istočne Evrope da izvrši veći uticaj na odbrambeni savez je kandidatura rumunskog predsednika Klausa Johanisa da postane generalni sekretar NATO-a ranije ove godine.
Pored ulaganja od 2,4 milijarde evra u vazduhoplovnu bazu MK, Rumunija je kupila tri eskadrile F-16 od Norveške i Portugala kako bi zamenila svoje sovjetske borbene avione i zaključiće posao vredan skoro šest milijardi evra za kupovinu 32 F-35 Lightnings ove godine. jesen.
Pukovnik Nikolae Kretu, rumunski komandant vazduhoplovne baze MK, ima kartu aerodroma u svojoj kancelariji koja pokriva veliki drveni sto. Može da pregleda hangare, smeštajne blokove i seoske staze.
Ono što vidite je samo oko 20 odsto onoga što gradimo – pokazuje on The Times-u, odmahujući rukom.
Ovog vikenda je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski takođe najavio dolazak F-16 sa zakašnjenjem, koji bi trebalo da pomognu u odvraćanju bespilotnih i raketnih napada na kritičnu infrastrukturu.
– Često smo čuli reč „nemoguće”. Sada je to realnost. Realnost na našem nebu. F-16 u Ukrajini. Ostvarili smo to – rekao je on na svečanosti u nedelju.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, nasmejao se predviđanjima da će F-16 zaustaviti rusko napredovanje na istočnim frontovima, rekavši da oni nisu „čarobna pilula“.
