Francuska je, preokupirana Olimpijskim igrama, rešila da odbrojavanje do eksplozije Bliskog istoka posmatra iz daljine. Najbolje, sa vrha Ajfelovog tornja. Iz razloga koji imaju više veze sa unutrašnjom nego sa spoljnom politikom, Parizu je verovatno i najbolje da stoji po strani.
Sasvim mala, već izbledela palestinska zastava na znaku jedne od pariskih ulica, jedno je od retkih preostalih političkih poruka posle društvenog čišćenja, kojim je olimpijski grad oslobođen politike, prostitucije i dramatičnih socijalnih razlika.
Rat u Gazi, u kojem je u poslednjih deset meseci ubijeno više od 40.000 ljudi, odavno, prestalo je da bude ključna spoljno-politička tema, pošto je Francuska, opterećena unutrašnjim problemima, nekako procenila da je najbolje da u ovom sukobu ostane po strani.
Makron na Olimpijskim igrama
Francuski pogled sa Ajfelovog tornja, donekle, bio je zamućen tek krajem vikenda, kada je ministarstvo inostranih poslova pozvalo građane da, dok je uopšte moguće, napuste Liban, pre nego što ova država postane poprište rata Irana i Izraela.
Poruka ”dok je uopšte moguće”, međutim, stigla je prekasno, pošto je najveći avioprevoznik ”Er frans”, svega nekoliko sati pred panično upozorenje Pariza, otkazao sve letove do sredine sedmice.
Tako upozoreni francuski državljani sjatili su se na bejrutski aerodroma samo da bi saznali da letova ka njihovoj zemlji nema, te da su karte za sva ostala odredišta višestruko poskupela.
Bežanija iz Bejruta
Kako pišu libanske novine, najraniji let za koji se u Bejrutu mogu kupiti karte poleće tek 9. avgusta, pa se Francuzi, Amerikanci, Nemci, Holanđani i svi ostali upozoreni prilično osnovano plaše da bi mogli ostati zaglavljeni u novom bliskoistočnom ratu.
Osim par prilično jalovih telefonskih razgovora, donedavno prilično aktivni francuski predsednik Emanuel Makron odlučio je da takmičenja na Olimpijskim igrama pretpostavi novoj krizi na Bliskom istoku.
”Razgovarao sam sa predsednikom Mohamedom bin Zajedom i princom Mohamadom bin Salmanom o situaciji na Bliskom istoku. Pozivamo sve strane da se ponašaju odgovorno i budu uzdržane kako bi se sprečio regionalni konflikt. Niko nema koristi od eskalacije”, napisao je Makron na mreži Iks, nekadašnjem Tviteru.
Procena (ne)mogućnosti
Takav razvoj situacije prilično je začuđujući s obzirom da je francuska diplomatija, u poslednjih deset meseci, u nekoliko navrata odigrala prilično važnu ulogu u naporima da se rat i razaranje ograniče na Pojas Gaze, pre svega serijom poseta pariskih diplomata Bejrutu.
Nakon što su Izraelci u Teheranu ubili političkog lidera Hamasa Islaila Hanijea, međutim, zvaničnici francuskih vlasti su nastavili da, umotani u nacionalne zastave, paradiraju olimpijskim borilištima, prepuštajući diplomatiju bilo kome ko je spreman da se u koštac uhvati sa skoro neizbežnim ratom Irana i Izraela.
Poslednji put, francuska diplomatija postigla je ”ograničeni uspeh” sredinom juna, kada su sukobi na libanskoj granici eskalirali do mere da su se Hezbolah i Izrael gotovo takmičili u podmetanju šumskih požara na suprotnoj strani granice.
”Operacija spržena zemlja” koju su sproveli i Izrael i Hezbolah nije dovela do eskalacije sukoba, ali se takav ishod, posle ubistva Ismaila Hanijeha čini gotovo neizbežnim.
Čekajući iransku odmazdu
Televizijski kanali pod komandom vlasti u Teheranu već danima emituju spotove u kojima hiljade projektila leti ka Izraelu.
Američki špijuni su, još u subotu upozorili da je pitanje trenutka kada će Iran zaista pokrenuti drugu po redu osvetničku akciju protiv Izraela, mada se Amerikanci nadaju da bi, nekako, mogli ublažiti žestinu iranske odmazde.
Francuzi su, pak, odlučili da se ne mešaju, vodeći se tezom da je u odbrani nacionalnih interesa najvažnije proceniti šta je uopšte moguće.
U situaciji u kojoj ni jedna od strana namernih da se ozbiljno pobiju na Bliskom istoku ni ne razmišlja o kakvoj diplomatiji, čini se da je sprečavanje sukoba nemoguće. Podeljena Francuska, svakako, neće biti inicijator bilo kakve mirovne inicijative, već jedino ka bejrutskom aerodromu može da pošalje veće avione za evakuaciju.
