Ekstremne vrućine na godišnjem nivou dovedu do smrti najmanje 175.000 ljudi u Evropi.
Pored toga, kontinent je među regionima koji se najbrže zagrevaju u svetu i temperature rastu oko dva puta brže od globalnog proseka, upozorava Svetska zdravstvena organizacija.
“Toplotni stres je vodeći uzrok smrti povezan sa klimom u regionu. Ekstremne temperature pogoršavaju hronična stanja, uključujući kardiovaskularne, respiratorne i cerebro-vaskularne bolesti, mentalno zdravlje i stanja povezana sa dijabetesom”, rekao je direktor SZO za Evropu Hans Henri P. Kluge.
Evropski region SZO obuhvata 53 zemlje u Evropi i na Kavkazu, uključujući države centralne Azije kao što su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan, prenosi Politiko. Procene SZO pokazuju da je širom sveta svake godine u periodu od 2000. do 2019. bilo oko 489.000 smrtnih slučajeva izazvanih vrućinama.
U evropskom regionu desilo se 36 odsto tih smrtnih slučajeva, ili u proseku 176.040 svake godine. Kako se navodi, u regionu se broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom povećao za oko 30 procenata u poslednje dve decenije.
Kluge je pozvao evropske zemlje da razviju planove za rešenje ove situacije, koji su “ključni proces prilagođavanja” kako bi zajednice bile otpornije na toplotne talase.
Trenutno više od 20 zemalja u regionu ima slične planove ali to “nije dovoljno da zaštiti sve zajednice”, upozorio je Kluge. Ogranak SZO za Evropu takođe razvija svoje smernice za akcioni plan, koje bi trebalo da podrže nacionalne i lokalne vlade u uspostavljanju sopstvenih planova.
”Štetni zdravstveni efekti toplog vremena u velikoj meri se mogu sprečiti dobrim praksama javnog zdravlja, tako da, ako se bolje pripremimo za topliji region, spasićemo mnoge živote, kako sada tako i u budućnosti”, rekao je on.
