Mnogi vjeruju da psi jednostavno “znaju” kako se osjećamo, što vjerovatno mogu potvrditi vlasnici ovih životinja.
Psi mogu da registruju ne samo stres kod svojih vlasnika, već i miris stresa nepoznate osobe. Ovo uspevaju da urade toliko precizno da ovo utiče na njihovo raspoloženje i sposobnosti obrade informacija, učenja i percepciju nagrada, prema timu istraživača na Univerzitetu u Bristolu iz Velike Britanije.
Prethodne studije na ljudima pokazale su da i mi možemo nanjušiti tragove o emocijama drugih ljudi, podsvesno otkrivajući hemosignale u njihovom znoju, te da ovi skriveni signali mogu suptilno uticati i na naše emocije i odluke.
Psi takođe dobijaju ove signale od nas, kao što pokazuju druga nedavna otkrića, ali je interesantno koliko veliki uticaj mogu imati na njihovo ponašanje. Za ovu studiju, psi nisu bili direktno izloženi ljudima pod stresom, jer su ove životinje vrlo vešte u čitanju ljudskih verbalnih i neverbalnih znakova. Za dobijanje preciznijih rezultata, istraživači su odlučili da se psi moraju oslanjati samo na čulo mirisa.
Psima su predstavljeni uzorci znoja i daha prikupljeni od tri nepoznata ljudska volontera. Jedni uzorci su bili prikupljeni dok su se opuštali, a drugi dok su radili nešto stresno. Opuštajuća aktivnost uključivala je gledanje video snimaka o prirodi, dok je test stresa uključivao frustrirajuća i nejasna uputstva vezana za matematiku i javni govor.
Psi su tokom treninga naučili da posuda za hranu na jednom kraju sobe uvek sadrži poslasticu, dok je činija na drugom mestu uvek bila prazna. Psi koji su ovo naučili počeli su brže da prilaze ako je posuda postavljena na pozitivnu lokaciju P (povezana sa poslasticama), nego na negativnu N (bez poslastica).
Nestrpljivo trkanje pasa da što pre stignu do posude koja sadrži hranu ukazuje na “optimizam”, objašnjava tim, što predstavlja signal ponašanja koji nagoveštava emocionalno stanje životinje.
Nakon početne obuke, istraživači su počeli da služe činije na novim, tajnim mestima, kako bi videli koliko su se psi spremno približavali. Oni su uveli tri nove lokacije, od kojih je svaka identifikovana svojom udaljenošću od jedne od prvobitne dve lokacije: skoro pozitivan-NP, srednji- M i skoro negativan-NN.
Ponovili su ove eksperimente nakon što su pse izlagali uzorcima mirisa ljudi koji su bili pod stresom, opuštenim ljudima ili uzorcima uopšte nisu imali miris.
Psi su imali značajno manje šanse da priđu posudi u skoro negativnom položaju kada su pomirisali stranca pod stresom, nego kada su izloženi mirisu opuštenog stranca ili uzorku bez mirisa.
Miris stresa se pokazao manje efikasnim kada je posuda bila u srednjem ili skoro pozitivnom položaju, ali u kombinaciji sa postavljanjem uzorka stresa blizu zone bez hrane, miris je očigledno bio dovoljan da umanji njihove nade da će pronaći hranu bilo gde.
Činilo se da ista lokacija posude ne bi toliko odvratila pse kada nisu bili izloženi mirisu stresa. Ovo sugeriše da su psi razmatrali ambijentalne mirise zajedno sa pozicijom posude kako bi procenili verovatnoću pronalaženja hrane.
Nedostatak entuzijazma kod pasa izloženih mirisu ljudskog stresa kvalifikuje se kao pesimizam i nagoveštava negativno emocionalno stanje. Ovo može biti neophodno radi preživljavanja, jer možda pomaže psima da sačuvaju resurse ili izbegnu frustraciju.
Biće potrebno više istraživanja da bi se razjasnilo kako tačno naši mirisi utiču na način na koji se psi osećaju i uče, ali imajući u vidu širok značaj pasa za ljude na globalnom nivou, bilo bi mudro da sledimo tragove koji bi mogli da ojačaju našu vezu, prenosi “Sajens alert”.
“Razumevanje kako ljudski stres utiče na dobrobit pasa je važno pitanje za pse u skloništima, kao i kada obučavate pse pratioce i pse za radne uloge kao što su psi pomoćnici”, smatraju autori.
RTbalkan.
