Naučnici istražuju mogućnost da živimo u simuliranoj stvarnosti koristeći eksperimente bivšeg NASA fizičara, Tomasa Kembela
Da li bismo mogli biti zarobljeni unutar simulirane stvarnosti, umesto fizičkog univerzuma? To je interesantna teorija, koju su filozofi dugo razmatrali, a koja je popularizovana u blokbasteru iz 1999. godine, “The Matrix.” Šta ako postoji način da konačno otkrijemo da li živimo unutar nečijeg kompjutera?
Bivši NASA fizičar po imenu Tomas Kembel preuzeo je na sebe da to istraži. Osmislio je nekoliko eksperimenata, koji su detaljno opisani u radu iz 2017. godine objavljenom u časopisu The International Journal of Quantum Foundations, dizajniranih da otkriju da li nešto renderuje svet oko nas poput video igre.
Sada su naučnici sa Kalifornijskog državnog politehničkog univerziteta (CalPoly) započeli prvi eksperiment, stavljajući Kembelovu neverovatnu hipotezu na test.
Kembel je osnovao celu neprofitnu organizaciju pod nazivom Centar za ujedinjenje nauke i svesti (CUSAC) kako bi finansirao ove poduhvate. Prema saopštenju za štampu grupe, očekuje se da eksperimenti pruže “snažne naučne dokaze da živimo u kompjuterski simuliranoj virtuelnoj stvarnosti.”
Nema sumnje, ovo je projekat koji podiže obrve. Kao i uvek, vanredne tvrdnje zahtevaće vanredne dokaze — ali bez obzira na to, ideja je zanimljiva.
Hipoteza o simulaciji
Kembelovi eksperimenti uključuju novi pogled na eksperiment sa prorezima, fizički prikaz osmišljen da pokaže kako svetlost i materija mogu delovati i kao talasi i kao čestice.
Kembel veruje da uklanjanjem posmatrača iz ovih eksperimenata, zabeležene informacije nikada nisu ni postojale. Trenutna teorija kvantne fizike sugeriše postojanje zapleta koji povezuje čestice na daljinu.
Jednostavno rečeno, bez igrača, univerzum oko njih ne postoji, baš kao u video igri — dokaz, prema Kembelovom mišljenju, da je univerzum isključivo “participativan.”
Kembel nije prvi koji istražuje hipotezu o simulaciji. Još 2003. godine, švedski filozof Nik Bostrom objavio je rad pod nazivom “Da li živite u kompjuterskoj simulaciji?”
U osnovi, njegova ideja je bila da ako dovoljno napredujemo tehnološki, verovatno ćemo završiti sa vođenjem simulacije naših predaka. Dajte tim simuliranim precima dovoljno vremena, i oni će na kraju simulirati svoje pretke. Na kraju, većina umova u postojanju biće unutar slojeva simulacija — što znači da verovatno i mi jesmo.
Kembelova hipoteza zauzima drugačiji pristup od Bostromove “simulacije predaka”, tvrdeći da naša “svest nije proizvod simulacije — ona je fundamentalna za stvarnost,” prema saopštenju za štampu CUSAC-a.
Ako bi bio uspešan u svom nastojanju da dokaže da je čovečanstvo zarobljeno u virtuelnoj stvarnosti — poduhvat koji bi izmenio naše osnovno razumevanje sveta oko nas — to bi moglo imati velike implikacije, piše Futurism.
Kembel je tvrdio da bi pet eksperimenata moglo “izazvati konvencionalno razumevanje stvarnosti i otkriti duboke veze između svesti i kosmosa.”
