Podaci Evropske fondacije za poboljšanje životnih i radnih uslova (Eurofound) pokazuju da radnici u Hrvatskoj imaju najdužu radnu sedmicu, a u to ne ulazi neevidentiran, odnosno neplaćen prekovremeni rad koga ima alarmantno mnogo.
To ističu u Savezu samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH).
Izvršni sekretar za radno pravo i tržište rada SSSH Sunčica Brnardić izjavila je da je u Zakonu o radu navedeno da se punim radnim vremenom smatra 40 sati nedeljno, osim ako se ne ugovori drugačije.
“Ta mogućnost drugačijeg ugovaranja, koja u principu ide u korist radnika jer na taj način zadržavaju isti nivo plate, premalo se koristi”, rekla je ona za Hinu.
Istakla je da u Hrvatskoj nema povećanja konkurentnosti u poboljšanju uslova rada i da se u tome zaostaje za drugim članicama EU.
Prema njenim rečima, skraćivanje prosečne radne nedelje u drugim državama EU po pravilu se odvija kroz granske kolektivne ugovore gde se prepoznaju mogućnosti i specifičnosti u pojedinim djelatnostima.
“Zanimljiv primer je Francuska koja je još 1998. zakonom skratila radnu sedmicu na 35 sati, što je podstaklo udruženja poslodavaca i sindikate na kolektivno pregovaranje o tom, ali i drugim pitanjima”, navela je Brnardić.
Prema istraživanju koje je proveo SSSH, skraćivanje radnog vremena za tri sata nedeljno imalo bi jak pozitivan uticaj na zadovoljstvo radnika trenutnim poslom, kao i na individualnu produktivnost, a to se posebno odnosi na radnike u privatnom sektoru, navodi Hina.
