I hoće li uopšte?
Donald Tramp je bio kristalno jasan u pogledu svog prezira prema električnim vozilima.
Bivši američki predsednik (i jedan od kandidata na predstojećim izborima) je tvrdio da električni automobili ne funkcionišu, obećao je da će okončati politiku predsednika Džoa Bajdena koja podstiče proizvodnju i prodaju električnih vozila i rekao da će nametnuti “carinu od 100 odsto” na električne automobile uvezene iz Meksika ako bude ponovo izabran.
“Nećete moći da prodajete takve automobile”, rekao je Tramp.
Međutim, analitičari kažu da čak i ako Tramp bude izabran i ukine politike koje podržavaju električna vozila, do trenutka kada se to dogodi, tržište bi moglo dostići nivo nakon kojeg će rasti bez pomoći američke vlade, piše Njujork tajms.
Rekordnih 1,2 miliona Amerikanaca kupilo je električna vozila prošle godine, što predstavlja 7,6 odsto prodaje novih automobila i stavlja takva vozila u mejnstrim američkog auto-tržišta.
Analitičari predviđaju da će se ove godine njihovo učešće u prodaji popeti na 10 odsto, što bi moglo označiti prekretnicu i široko prihvatanje električnih vozila od straen kupaca.
Iako Trampov eventualni drugi mandat ne može zaustaviti prelazak na električna vozila, mogao bi ga usporiti. A to bi moglo imati značajne posledice po borbu protiv globalnog zagrevanja.
Ambiciozni Bajdenov plan
Predsednik Bajden stavio je električna vozila u centar svoje klimatske agende dok naučnici kažu da je brzi prelazak sa automobila na benzin na električne verzije jedan od najefikasnijih načina da se uspori emisija ugljen-dioksida koja opasno zagreva planetu.
Prošla godina je bila najtoplija zabeležena, a naučnici kažu da je svet na putu daljeg zagrevanja, do tačke u kojoj delovi planete više neće biti pogodni za život.
Bajdenova administracija je primenila jednu od najambicioznijih klimatskih regulativa u američkoj istoriji. Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) želi da više od 50 odsto novih putničkih vozila koja se prodaju u Sjedinjenim Državama bude potpuno električna do 2032. godine.
Administracija je ovu uredbu pojačala poreskim olakšicama za automobilsku industriju da proizvodi električna vozila i za vozače da ih kupuju.
A da bi pomogao američkim proizvođačima automobila da se takmiče sa jeftinim uvozom i da bi domaćem tržištu dao šansu da raste, Bajden je uveo carinu od 100 odsto na električna vozila proizvedena u Kini.
Sve je to na kocki u novembru, rekla je Margo Oge, koja je vodila EPA-in program emisija iz transporta za tri predsednika i autorka je knjige “Vožnja budućnosti”.
“Ako Tramp bude izabran, mi apsolutno nećemo postići Bajdenov cilj”, rekla je Oge.
Može li Tramp sprečiti širenje električnih vozila?
Druga Trampova administracija mogla bi da spreči širenje električnih vozila na nekoliko načina, kao što su ukidanje propisa koji ograničavaju zagađenje iz izduvnih cevi vozila i promena pravila koja je postavilo Ministarstvo finansija koja određuju broj električnih vozila koja se kvalifikuju za poreske olakšice.
Ako republikanci preuzmu kontrolu nad Kongresom, Trampova administracija bi takođe mogla da radi na poništavanju nekih odredbi Zakona o ublažavanju inflacije iz 2022. godine, koji je obezbedio najmanje 370 milijardi dolara poreskih olakšice za čistu energiju, proizvodnju baterija i prodaju i proizvodnju električnih vozila.
“Tramp će možda otkriti da su automobilska industrija i njeni dobavljači hladni prema njegovim planovima da osujeti električna vozila”, rekla je Oge.
Verovatno je da će neki, ako ne i svi, veliki proizvođači automobila nastaviti da ulažu u proizvodnju i marketing električnih vozila, dok ih vozači i dalje kupuju, kažu Oge i drugi analitičari.
Kompanije će nastaviti da grade stanice za punjenje, baterije i druge delove lanca snabdevanja. A industrija električnih vozila će verovatno lobirati da zadrži olakšice.
Kada je Tramp izabran za predsednika 2016. godine, prodaja električnih vozila je činila oko jedan odsto tržišta, dok se danas približava 10 odsto.
“U 2017. bilo je samo nekoliko fabrika u SAD koje su proizvodile baterije, a danas ih ima na desetine. Tržište je drugačije, baza automobilske industrije je drugačija i svet je drugačiji.“
Neki proizvođači ne žele preokret
Tramp bi možda prepoznao da neki proizvođači automobila ne žele preokret. Na primer, Ford Motor je intervenisao u ime EPA u slučaju tužbe republikanskih državnih tužilaca i naftnih kompanija koje su pokušavale da blokiraju ograničenja Bajdenove administracije na emisiju izduvnih gasova.
Vilijam Klej Ford mlađi, izvršni predsednik Ford Motor Co., rekao je da kompanija ne želi da se pravila menjaju sa vetrovima politike.
“Naš vremenski okvir kao kompanije i vremenski okvir našeg planiranja je mnogo duži od izbornih ciklusa. Kada nas političari guraju napred-nazad, to nam zaista stvara probleme”, rekao je Ford.
Drugi proizvođači automobila mogli bi jednostavno da zatraže od Trampa da uspori primenu uredbe o izduvnim gasovima i eventualno produži rokove za poštovanje, umesto da je u potpunosti ukine.
Nije jasno da li će Kongres koji kontrolišu republikanci okončati smanjenje poreza predviđeno Zakonom o smanjenju inflacije.
Iako je 20 republikanskih senatora predložilo zakon kojim bi se ukinule poreske olakšice za proizvođače i kupce električnih vozila, mnoge od tih poreskih olakšica na proizvodnju imaju koristi za kompanije u državama pod kontrolom republikanaca, uključujući Džordžiju, Južnu Karolinu i Ohajo.
Zbog toga bi neki zastupnici možda oklevali da ukinu poreske olakšice.
Ako Tramp pobedi na izborima u novembru i ne uspe da natera Kongres da ukine Zakon o smanjenju inflacije, mogao bi da promeni propise Trezora kako bi ograničio prostor za poreske olakšice osmišljene da podstaknu proizvodnju i prodaju.
Na primer, Ministarstvo finansija moglo bi da pooštri ograničenja za automobile koji sadrže grafit koji se obrađuju u Kini.
Čak bi i to verovatno bio samo privremeni zastoj za proizvođače električnih vozila. Nekoliko kompanija planira da započne preradu grafita u SAD, a druge rade na tome da deo grafita u baterijama zamene silicijumom.
