Folker Miloš Bojanić ljeta provodi na crnogorskom primorju gdje ima luksuznu vilu sa čak 12 apartmana koje izdaje.
Uglavnom dane provodi na svom čamcu, gdje se opušta i peca, a oko izdavanja mu pomaže supruga Branka, prenosi Telegraf.
“Branka je zadužena za administraciju, marketing, dogovore, žena je za sve. Kad je o samom kontaktu s gostima reč, ja sam tu da ljudi vide da sam normalan čovek, da ja pripadam njima i oni meni. Branka me je skroz rasteretila. Moje je da ih ugostim, da popijemo piće, napravimo neku žurkicu, da otpevam nešto. Stvarno se trudim da ugodim mojim gostima. I godinama sve to ide super”, govori folker za Kurir, pa otkriva kako je izgledalo druženje sa njegovim kolegama:
“Mnogo je vremena prošlo, promenilo se vreme, deca su nam porasla. To su bila ludila. Ja sam tada računao, ispred kuće vozni park koji je bio, pa to je bilo preko 700.000 evra, ako bi se gledalo kako je danas. Tu su bili parkiranu “lamborgini”, dva “ferarija”, BMW, “mercedesi”… Ludilo je bilo. Sjajno smo se družili, jeli, uživali, svako je imao nešto za šta je bio zadužen, da tako kažem. Boba je bio glavni za hranu, specijalitete razne. On je najbolji čovek na svetu. Dasa pravi, kakvog samo jedna majka rađa. Ja sam pored kolega imao i druge goste. Boba ode u radnju da kupi ribu, ako je nas 10, kupi duplo više. Svima daje da probaju, uđe u kuhinju i sprema. A tu su bili i drugi gosti, sindikalci iz “Kolubare”, koji imaju drugu hranu. Oni, na primer, jedu punjenu papriku, a Boba pravi za nas neka morska ludila. I onda u jednoj bašti ovde kod mene vidiš dve totalno različite priče. To bi sad izgledalo nezamislivo, međutim, tad je nekako sve išlo jedno s drugim. Niko tu nije štrčao, pravio se bitan”, rekao je Miloš i dodao da je Saša Popović bio glavni za dobru atmosferu:
“On je bio glavni. Kad bi njega svet znao kakvog ga mi poznajemo! Od ranog jutra je imao osmeh na licu, kez od uva do uva. On je prvi dolazio kod mene, otvarao sezonu, i poslednji odlazio. Imao je svoje mesto na plaži. Sjajan je”.
Za kraj ističe da bi sa Zoricom Brunclik bi volio da se pomiri.
“Jeste, ja sam od srca rekao da ne bih voleo da umrem a da se s njom ne pomirim. Teške su te stvari. Zorica ima jako plemenitu dušu, humanu, sve u superlativu, ali njen gard ne može niko da pipne. Ja je znam iznutra. Čuli smo se Kemiš i ja. Bio sam u Rumi, mi smo pričali sve do Sremske Mitrovice. Baš smo se ispričali. Zvao sam ih da budu moji gosti na moru, verujem da će naći vremena da dođu”.
