Na većini azijskih berzi cene deonica su danas pale, a blago je pala i vrednost dolara prema korpi valuta, dok je cena zlata dostigla najviši nivo u istoriji.
MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, bio je u 7:00 sati gotovo nepromenjen u odnosu na juče.
Pritom je na Tokijskoj berzi Nikkei indeks oslabio 0,3 posto, dok su cene deonica u Šangaju i Južnoj Koreji pale oko 0,3 posto. U Hong Kongu i Australiji porasle su, između 0,1 i 1 procenat.
Kineske berze poslednjih dana pod pritiskom zbog sporijeg nego što se očekivalo oporavka tamošnje privrede, ali i zbog toga što su, nakon propalog pokušaja atentata na republikanskog kandidata za predsednika SAD Donalda Trampa, porasli njegovi izgledi za pobedu na predstojećim izborima.
Tramp izazvao oštar pad na berzi na Tajvanu
Trampova pobeda mogla bi dovesti do novog trgovinskog sukoba između Bele kuće i Pekinga, kao što je bio slučaj u njegovom prvom mandatu. Tramp je jutros izazvao i oštar pad cena deonica na berzi u Tajvanu jer je u intervjuu Bloomberg BusinessWeeku doveo u pitanje podršku SAD toj zemlji kazavši kako bi Tajvan trebalo da plati za zaštitu SAD.
Nije jasno šta je pod time mislio, ali tržišta se plaše da će u slučaju pobede na izborima Tramp dodatno zaoštriti ionako oštru trgovinsku retoriku. Ostale berze u regiji prate, pak, jučerašnji rast Vol Strita, pa su cene deonica u Australiji dostigle rekordne nivoe, a na Novom Zelandu najviše nivoe u poslednje dve godine.
Ulagače su naime ohrabrili novi rekordi Dow Jones i S&P 500 indeksa. Jučer je, naime, Dow Jones skočio 1,85 posto, dok je S&P 500 porastao 0,64, a Nasdaq 0,20 posto. Novi rekordi potiču od očekivanja da će američka centralna banka u septembru smanjiti kamatne stope jer inflacioni pritisci popuštaju, dok se rast privreda usporava.
Očekuje se da će američka privreda izbeći recesiju
To su pokazali i juče objavljeni podaci o prometu u maloprodaji, koja je porasla, ali sporije nego prethodnih mjeseci. To je podržalo nadu da će američka privreda izbeći recesiju uprkos visokim kamatnim stopama.
Nakon što su mesecima snažno rasle cene deonica tehnoloških kompanija, poslednjih dana njihov je rast usporen, a brže rastu cene deonica onih sektora i kompanija koje bi mogle imati više koristi od smanjenja kamatnih stopa.
Na valutnim tržištima je vrednost dolara prema korpi valuta blago pala. Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, kretao se jutros oko 104,26 bodova, dok je juče u ovo doba iznosio 104,30 bodova.
Pritom je kurs dolara prema japanskoj valuti skliznuo s jučerašnjih 158.55 na 158.50 jena. Američka je valuta oslabila i u odnosu na evropsku, pa je cena evra dostigla 1,0925 dolara, dok je juče u ovo doba iznosila 1,0895 dolara.
2.478 dolara po unci zlata
Cene nafte su međutim pale. Cena barela na londonskom tržištu skliznula je jutros 0,13 posto, na 83,65 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 0,12 posto, na 80,65 dolara.
Kako se očekuje smanjenje kamata u svetu, poslednjih dana padaju prinosi na obveznice, a raste cena zlata. Tako je jutros dostigla najviši nivo u istoriji – 2.478 dolara po unci.
“To što zlato ove godine u različitim uslovima pronalazi podršku vredi istaći. Nismo sigurni kako će se cena kretati idućih meseci, no mogla bi se probiti iznad 2.500 dolara po unci”, kaže Vivek Dhar, strateg u Commonwealth Bank of Australia.
