Toplotni talas zahvatao je Srbiju, ali i zemlje u regionu, celi Balkan i delove istočne Evrope.
Ceo Balkan i delovi istočne Evrope su pod toplotnim talasom od početka jula, a predviđa se da će vrućina potrajati još dve nedelje, piše meteorološka služba Severe Weather Europe.
“Ovo je istorijski toplotni talas sa dnevnim temperaturama koje prelaze prag od 40°C. Najintenzivniji je na Balkanskom poluostrvu i u istočnoj Evropi. Zagrevaju se i mora u mediteranskom regionu, mestimično dostižući 30°C. Prema prognozama globalnog modela vremena, temperature će tokom jula ostati znatno iznad proseka širom južne i istočne Evrope. Za Balkansko poluostrvo prognoziraju se rekordne vrednosti za ovu nedelju”, piše SWE.
Temperature su u mnogim oblastima dostigle više od 30 stepeni, a više od 40°C zabeleženo je u Srbiji, Rumuniji, Albaniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Grčkoj poslednjih dana.
Najviša minimalna temperatura ikad zabeležena u Srbiji
U Srbiji, piše SWE, zabeležena je istorijska vrućina. Meteorološka stanica u Vršcu zabeležila je u subotu minimalne temperature od 30,6°C, a u nedelju 31,2°C, što je najviša minimalna temperatura ikada zabeležena u Srbiji
Beograd je prijavio minimalnu temperaturu od 27,3°C u subotu i 27,5°C u nedelju. Ove vrednosti su takođe veoma blizu rekordnih. Visoke noćne temperature zabeležene su i u susednim zemljama, kao što su Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Rumunija i Severna Makedonija. Grčka je takođe napomenula da se minimalna temperatura tokom vikenda na nekim stanicama nije spustila ispod 30°C.
Toplotni talas će trajati još 7 do 10 dana
“Jul je poznat kao najtopliji mesec leta, ali temperature ovih dana i narednih 7-10 dana biće znatno više od proseka. Dnevni prosek u mnogim regionima biće za oko 10 stepeni viši od proseka”, najavljuje SWE.
Dodaju da je za ovu situaciju zaslužna toptlotna kupola.
Šta je toplotna kupola?
Toplotna kupola je meteorološki fenomen u kojem se velika masa vrućeg vazduha zarobi iznad određenog područja, izazivajući ekstremne temperature. Normalno, topli vazduh, koji je tanji od hladnog vazduha, ima tendenciju da se podigne. Međutim, jak sistem visokog pritiska može sprečiti ovo podizanje i širenje i prisiliti topli vazduh da ostane zarobljen blizu površine u određenom području. U tom smislu, sistemi visokog pritiska deluju kao pokrivač ili kupola nad određenom površinom.
Atmosferski fizičar Branko Grisogono, profesor sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta, tumači da “pojačana suspenzija u jakom anticiklonalnom vazdušnom polju ne dozvoljava duboku vlažnu konvekciju i isparavanje, već svojim snažnim ‘poklopcem’ čini suprotno – sprečava mešanje i ventilaciju vazduha”.
“Ovo se najčešće dešava kada je mlazni tok, polarni ili suptropski, preslab, a ovo slabljenje je nešto što se dešava u ovim trenutnim klimatskim promenama”, dodaje Grisogono.
Začarani krug
Sunčeva energija zagreva zemlju, a to zagrejano tlo zatim zagreva vazduh iznad njega. Bez mogućnosti da se podigne i rasprši, zagrejani vazduh ostaje blizu tla, gde nastavlja da se zagreva. Kondenzuje se ispod kupole, a kako je njegova ukupna toplota zarobljena u manjoj zapremini, njena temperatura dalje raste.
Visok pritisak takođe sprečava nastanak oblaka i padavina, što znači da prostor ispod termalne kupole ostaje suv i osunčan, što, pak, dodatno povećava temperaturu.
Jedan od ekstremnih primera toplotne kupole desio se 2021. godine u Severnoj Americi, kada su zapadni delovi SAD i Kanada doživele rekordne temperature koje su prelazile 40°C, što je izazvalo brojne zdravstvene probleme i šumske požare.
