Smatra se da se bela vozila ili vozila ofarbana u svetlije boje zagrevaju znatno manje od tamnih automobila. Da li je baš tako?
Koliko se zagreva vozilo izloženo sunčevoj svetlosti i kakav uticaj na temperaturu u kabini imaju boja vozila ili položaj štitnika za sunce? Nemački automobilski klub (ADAC) pokušao je da to istraži.
Često se kaže da se, na primer, bela vozila ili vozila ofarbana u svetlije boje zagrevaju manje od tamnih automobila.
U ADAC testu se površina crnog vozila zagrejala znatno više od površine belog vozila – odnos je bio 65 stepeni u odnosu na samo 44 stepena.
Kakav je uticaj na temperaturu u kabini? Iznenađujuće, malo! Tokom testa, crni automobil je bio svega pet stepeni topliji u kabini.
Šta je sa štitnicima za sunce? Uticaj štitnika vetrobranskog stakla postavljenog iznutra je minimalan. Dok je referentno vozilo bez štitnika bilo zagrejano na 53 stepena, automobil sa njim je bio samo četiri stepena hladniji.
Da bi zaštita bila bolja, unutrašnji štitnik treba da pokrije celu površinu šoferšajbne, što je gotovo nemoguće uraditi.
A ako se postavi spolja?
Štitnik za sunce, koji je pričvršćen za spoljašnju stranu šoferšajbne, je mnogo efikasniji.
Zahvaljujući hladu, unutrašnjost je bila osam stepeni hladnija nego u referentnom vozilu.
Još bolje štiti cerada koja prekriva celo vozilo i štiti unutrašnjost od sunčevog zračenja, pa je u automobilu temperatura bila deset stepeni niža.
Zatamnjeni bočni prozori iza B-stuba automobila smanjili su unutrašnju temperaturu za samo dva stepena – ali su temperature na zadnjem sedištu bile znatno niže: 48 umesto 57 stepeni.
Iako beli peškir neće preterano smanjiti temperaturu u kabini, preporučuje se da ga postavite na volan. Pre svega, da biste izbegli opekotine kada se upravljač previše ugreje na suncu.
