Naučnici su otkrili otrovne metale u tamponima, uključujući olovo, pozivajući proizvođače da testiraju i označe sigurnost proizvoda kako bi zaštitili zdravlje korisnika.
Naučnici su otkrili alarmantne nivoe toksičnih metala u tamponima, uključujući olovo, koje nema sigurni nivo izloženosti. To otkriće naglašava važnost razumevanja rizika različitih sanitarnih proizvoda.
Stenke vagine mogu apsorbovati zagađivače poput metala, koji zatim ulaze u krvotok bez filtriranja u jetri. Zbog toga je pažljiv odabir tampona ključan. Čak 86 posto žena u SAD-u koristi tampone tokom menstrualnog ciklusa.
“Uprkos tom velikom potencijalu za zabrinutost za javno zdravlje, vrlo je malo istraživanja sprovedeno za merenje hemikalija u tamponima. Koliko znamo, ovo je prvi rad koji meri metale u tamponima, ističe Dženi Šerston, epidemiološkinja za okolinu na američkom Univerzitetu Kolumbija.
Pronađeni svi testirani metali
Koristeći masenu spektrometriju, naučnici su izmerili 16 metala u 30 tampona od 14 proizvođača. Tamponi, koji dolaze iz Velike Britanije, SAD-a i Evrope, sadržavali su sve testirane metale: arsen, barijum, kalcijum, kadmijum, kobalt, hrom, bakar, gvožđe, mangan, živu, nikal, olovo, selen, stroncijum, vanadijum, i cink. Njihova studija objavljena je u časopisu Environmental International.
Naročito su zabrinjavajući bili nivoi olova (120 nanograma po gramu tampona), kadmijuma (6,74 nanograma po gramu) i arsena (2,56 nanograma po gramu). Neorganski tamponi imali su veću koncentraciju olova, dok su organski tamponi imali viši nivo arsena.
Put kontaminacije
Metali verovatno ulaze u tampone kroz poljoprivredne i proizvodne procese. Biljke koje se koriste za materijale za tampone mogu apsorbovati metale iz pesticida, gnojiva i otpadnih voda. Vlakna takođe mogu apsorbovati hemikalije tokom proizvodnje.
Iako su toksični metali sveprisutni i izloženi smo niskim nivoima u bilo kojem trenutku, naša studija jasno pokazuje da su metali takođe prisutni u menstrualnim proizvodima te da žene mogu biti izložene većem riziku od izloženosti korišćenjem ovih proizvoda, objašnjava Ketrin Šiling, izotopska geohemičarka sa Univerziteta Kolumbija.
Podaci koji nedostaju
Nedostaju podaci o hemijskoj apsorpciji kroz vaginalne stenke, zbog čega nije jasno mogu li ti metali dospeti u telo. Potrebna su i dalja istraživanja kako bi se utvrdili mogući efekti na zdravlje.
“Stvarno se nadam da su proizvođači dužni da testiraju svoje proizvode na metale, posebno na otrovne metale. Bilo bi dobro videti javni poziv za to ili tražiti bolje označavanje tampona i drugih menstrualnih proizvoda”, napominje na kraju Šerston, a piše Science Alert.
