Odluka mađarskog premijera da pored Kijeva poseti i Moskvu (i Peking) naišla je na izrazito negativne reakcije u Briselu, a sve su glasnije spekulacije da bi evropske institucije mogle da preduzmu kaznene mere protiv Budimpešte
Premijer Mađarske Viktor Orban podigao je dosta prašine kada je, svega nekoliko dana nakon što je njegova zemlja preuzela predsedavanje Savetom EU, odlučio da krene u “mirovnu misiju” koja ga je odvela od Kijeva i Moskve do Pekinga i Vašingtona.
Tokom posete Kijevu, prve od početka vojne operacije u Ukrajini, Orban je rukovodstvo te zemlje pozvao da razmotri započinjanje pregovore sa Rusijom.
“Zamolio sam predsednika da razmotri da li bi brzi prekid vatre mogao da se iskoristi za ubrzanje mirovnih pregovora. Zahvalan sam na njegovom iskrenom dijalogu i njegovim odgovorima”, rekao je mađarski premijer nakon sastanka za Vladimirom Zelenskim.
Orbanova poseta Moskvi, prva nekog zapadnog lidera od aprila 2022, privukla je daleko više negativnih reakcija u Evropi. Orban i ruski predsednik Vladimir Putin su razgovarali o “najkraćem izlazu” iz sukoba, iako pozicije Moskve i Kijeva ostaju veoma “daleko jedna od druge”, priznao je mađarski premijer.
“Još mnogo koraka mora da se preduzme da bismo se približili rešenju rata. Ipak, već smo preduzeli najvažniji korak – uspostavljanje kontakta, i nastaviću da radim na tome u budućnosti”, rekao je Orban u Moskvi.
Zvaničnici Evropske unije, međutim, nisu bili oduševljeni Orbanovom posetom ruskoj prestonici. Predsednik Evropskim saveta Šarl Mišel i visoki predstavnik za spoljnu politiku Žozep Borelj distancirali su se od Orbana, ističući da on nema nadležnost da predstavlja EU, te da je u Moskvu otišao u svojstvu premijera Mađarske.
Orbana su kritikovali i premijer Poljske Donald Tusk, premijerka Estonije Kaja Kalas i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Treći čin “mirovne misije” Orbana je odveo u Peking, gde se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. “Kina je ključna sila u stvaranju uslova za mir u rusko-ukrajinskom ratu”, napisao je on na Iksu.
Orban formira antiratnu koaliciju
Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije za RT Balkan kaže da je Orban jedini političar velikog formata u EU, što je pokazao i svojom poslednjom mini-turnejom.
“On ima saveznika u slovačkom premijeru Robertu Ficu, koji je zbog svojih stavova i nastradao. Iz odsustva reakcija u EU smo videli koliko im nije stalo do Fica i koliko zapravo osećaju frustraciju prema toj koaliciji otpora ratu. Orban je pre svega u njenom centru, ali on pokušava da povuče i Srbe, to jest Srbiju i RS, i Austriju”, ukazuje on.
Gajić ističe da Orban želi da bude posrednik u sukobu, ali da je svestan da to u ovom trenutku nije preterano realistično.
“On radi nešto slično onome što je svojevremeno radio i De Gol: izdvajanje iz NATO-a. On ga neće blokirati, ali neće ni učestvovati u tom ratu. Ako se uključi u rat, Evropa će biti spržena. Orban želi da u neposrednom okruženju napravi krug zemalja koje su protiv rata. Nažalost, tu neće biti nekih ključnih zemalja, poput Rumunije i Poljske”, ukazuje Gajić.
Bes u Briselu
Orbanova “mirovna misija” naišla je na izrazito loše reakcije u Briselu, a pojedini diplomati već pričaju da je mađarsko predsedavanje Savetu EU “mrtvo”, pisao je “Politiko” pre nekoliko dana.
“Države članice su već bile iziritirane motom MEGA (Načinimo Evropu ponovo velikom). Ali sastanak sa Putinom će trajno zaseniti mađarsko predsedavanje Savetu EU“, rekao je neimenovani evropski diplomata za taj magazin, dodajući da se “takvim sastankom predsedavanje završava pre nego što je zaista počelo”.
Pojedini komentatori već su počeli da govore o tome da bi Mađarskoj trebalo oduzeti predsedavanje Savetu EU, odnosno da bi je trebalo “preskočiti” i tu privilegiju dodeliti sledećoj zemlji u redu – Poljskoj.
Takav scenario je moguć, za promenu redosleda bi u Evropskom savetu moralo da glasa četiri petine zemalja članica EU. Međutim, takav scenario deluje malo verovatno, pre svega zbog nespremnosti većine država članica da povlače toliko “radikalne” poteze.
“To šta će Evropljani njemu uraditi – to je smešno. Orban ima čvrstu poziciju u svojoj zemlji i to govori o impotenciji ‘ratne’ politike koja dominira u evropskim zemljama, koje su vazali u odnosu na NATO“, ističe Stevan Gajić.
Naš sagovornik ukazuje da je pozicija mnogih evropskih lidera oslabljena rezultatima nedavnih izbora, pre svega za Evropski parlament, na kojima su antiratne partije – kako na desnici, tako i na levici – ostvarile dobre rezultate.
“Verujem da Orban na toj atmosferi želi da ojača anti-NATO raspoloženje, i to ne samo u Evropi”, zaključuje Gajić.
Stiče se utisak da se mađarski premijer ne obazire previše na negodovanja iz Brisela. Na kraju krajeva, ovo nije prvi put da je izazvao kontroverze, a nakon odlaska Marka Rutea sa vrha holandske vlade, Orban je sada ubedljivo najiskusniji lider u Evropskoj uniji, sa blizu 20 godina premijerskog staža.
Orban je nastavio sa svojom “mirovnom inicijativom” i tokom Samita NATO-a u Vašingtonu, kada je pozvao Tursku da se pridrži njegovim naporima. Koliko će u tome imati uspeha – vreme će pokazati, ali ostaje zapisano da je mađarski premijer jedini zapadni lider koji je makar pokušao da promeni status kvo i pokrene istinske promene.
