3. Jula 2024.

Kraj: Klej Tompson napustio Golden Stejt Voriorse

Klej Tompson je otišao iz Golden Stejt Voriorsa u Dalas Maverikse i sa njima potpisao ugovor vredan 50 miliona dolara što označava kraj jedne ere Ratnika.

Čuvena ekipa SBDS čija je okosnica bila Stef Kari – Klej Tompson – Drejmond Grin više nije na okupu, a ukoliko ne znate šta je SBDS – Small Ball Death Squad iliti niska petorka koja seje smrt.

Ova generacija Voriorsa je osvojila četiri šampionske titule u NBA ligi i igrala finale pet puta zaredom, a ukupno su šest finala uspeli da odigraju i da izgube samo od Toronto Reptorsa 2019. godine i Klivlend Kavalirsa 2016. godine.

Golden Stejt Voriorsi su agresivnom igrom baziranom na šutu za tri poena napravili velike probleme u ligi, naterali su mnoge timove da plaćaju penale za luksuz kako bi stvorili što bolji tim da im se suprotstave, ail nisu uspeli…

Maestralne postavke Stiva Kera, Luka Voltona i ostalih članova stručnog štaba Voriorsa svima su zadavali glavobolje, a iz kancelarije su mozak operacije bili Bob Majers i pokojni Džeri Vest.

Da li ste čuli za termin “Neli Bol” ili možda “Point Forward”? Point Forward je danas jako popularan termin, Janis Adetokumbo je tu poziciju vrlo aktivno pokrivao u Milvoki Baksima kod Džejsona Kida, Ben Simons je takav igrač, a mnogi će reći i Lebron Džejms.

Znate, nije uvek bio slučaj da se visoki igrači koriste kao plejmejkeri.

Don Nelson je prvi pokušao da sa dvometrašem napravi pometnju kada je nisko krilo Markiza Džonsona u Milvokiju početkom osamdesetih stavio na plejmejkera.

Posle je i Pol Presi pokrivao istu poziciju, a onda se dosetio da može da ima dva dobra šutera na parketu pa su Sidni Monkrif i Kreg Hodžis bili zajedno na parketu bez istinskog plejmejkera, dok centri poput Alistona Listera nisu ofanzivno pretnja već se dosta koriste za postavljanje blokova.

“Neli Bol” je tip košarke koji je proslavio Milvoki Bakse, postizali su veliki broj poena i igrali brzo, ali i dalje to nije bilo to.

Za perfekciju Neli Bola bilo je potrebno nešto drugo, malo moćnije…

Nešto što sada znamo kao “Run TMC”.

Run TMC je 2007. godine izglasan za najbolji trio ikada u magazinu Boston Gloub, a oni se više nikada nisu susreli, da bi se Don Nelson 2006. godine vratio “na mesto zločina”.

On nije zaboravio šta je zacrtao, imao je plan, ideju, igrače… Beron Dejvis, Džejson Ričardson, Stiven Džekson, Al Heringon, Monta Elis, Met Barns, Mikael Pjetrus, Adris Bijedrins, Šarunas Jasikevičijus…

Uspeli su da izvedu jedan od najvećih poduhvata u istoriji košarke eliminisavši bivši tim Dona Nelsona, Dalas Maverikse. Njih je sa klupe vodio Ejveri Džonson, koga je postavio upravo Don Nelson i igrali su u finalu godinu ranije, a sada je Dirk Novicki bio MVP.

Prvoplasirani Dalas sa MVP Novickim u prvoj rundi ispada od Golden Stejt Voriorsa i Nelsonov san ostaje da živi. Golden Stejt se tog sistema nije odrekao još od osamdesetih godina.

Već sledeće godine ih nije bilo u plej-ofu, a znate li kada su se vratili? Tek 2013. godine. I verovatno se pitate šta su radili sve te godine… Pa, 2009. godine su uzeli Stefa Karija, 2011. Kleja Tompsona, 2012. Herisona Barnsa i Drejmonda Grina, a tada su i napravili trejd za Endrua Boguta i ekipu je napustio Monta Elis.

Ljudi nisu imali mnogo razumevanja, govorilo se da im je Don Nelson pomutio pamet, da su ludi što su trejdovali Elisa i ostavili Stefa Karija koga muče povrede i redovno propušta utakmice i svašta su još nešto govorili.

Bob Majers, Džeri Vest i Mark Džekson su zajedničkim snagama radili na svemu ovome i na kraju je stigao Andre Igudala.

Voriorsi su u plej-ofu te 2013. godine izbacili Denver i Igudala je stigao u Ouklend. Kaže da je glavni razlog dolaska investiranje u silikonsku dolinu, da je godinama pratio tržište i da su se kockice napokon složile.

Dakle, san Dona Nelsona je živ. Neli Bol je najdominantnija stvar u košarci i svi žele da kopiraju taj stil, a uskoro će se i javno obelodaniti takva stvar. Dolaskom Kevina Durenta su postali jedna od najjačih ekipa u istoriji košarke.

Svašta su Voriorsi mogli, ali nisu uspeli. Nisu uzeli tri titule u nizu, ali će ostati upamćeni kao jedna od najdoninantnijih ekipa svih vremena. Nema više Run TMC ali ima SBDS – Small Ball Death Squad.

Drugo ime, ali filozofija je ista.

Iako je ova postavka Voriorsa imala svoj nadimak, imali su ga i Stef Kari i Klej Tompson, a njih su svi zvali “Splash Brothers”, jer mogu da postignu ogroman broj trojki na jednoj utakmici.

Kada pričamo o ovome, jednostavno moram da spomenem partiju Kleja Tompsona koju ću pamtiti dok sam živ.

Klej je postigao 60 poena, rekord karijere, a napravio je tek 11 driblinga!

Vratićemo se na početak Dinastije Golden Stejt Voriorsa i sezonu 2014/15 kada je sve ovo počelo. Kao što je gore rečeno, Stiv Ker je zamenio Marka Džeksona i Voriorsi su pobedili na 67 utakmica pa je Stef Kari zaradio prvu MVP titulu.

Svi su tada pričali o blokovima koje je postavljao Endru Bogut i on je sa Stefom i Klejem odigrao preko 800 minuta, a Voriorsi bili bolji od svih timova za 20 razlike na 100 poseda.

Nijedna ekipa nije bila bolja u trećoj četvrtini od SBDS Voriorsa. Čak iako bi se desilo da neko ima dobro šutersko veče i čak povede u prvom poluvremenu, sve bi to bilo anulirano u trećem kvartalu.

Bogut je bio u drugoj idealnoj defanzivnoj petorci lige na kraju te sezone, a u plej-ofu je morao na klupu da bi Drejmond Grin otišao na 5, Andre Igudala na 4, Herison Barns na 3, Klej Tompson na 2 i Stef Kari na 1.

Ker kaže da mu je inspiracija za ovu petorku bio Greg Popovič i njegovo ubacivanje Borisa Dijaoa na centra 2014. godine protiv Majamija u finalu, kada su Sparsi pretrčali ekipu Hita i stvorili im mnogo problema i osvojila titulu.

Pomenuta petorka Golden Stejta je u regularnom delu sezone imala oko 100 minuta na parketu, a u plej-ofu oko 60 i u finalu srušila Klivlend koji je igrao bez povređenih Kajrija Irvinga i Kevina Lava.

Tada je MVP finala bio Andre Igudala, a i dalje se pamti sjajna odbrana Metjua Delavedove na Stefu Kariju, ali i koliko je Klej Tompson vukao ekipu…

Godinu dana kasnije, dolazi nam najbolja sezona u istoriji NBA lige, naravno iz ugla jedne ekipe – ovoga puta Golden Stejt Voriorsa.

Čikago Bulsi su imali 72 pobede i držali NBA rekord po broju pobeda, ali su te 2016. godine srušeni sa trona jer su Golden Stejt Voriorsi pobedili 73 utakmice!

Da stvar bude još luđa, Stiv Ker je morao na operaciju leđa i ekipu je vodio njegov prvi asistent Luk Volton, gotovo čitavu sezonu.

SBDS Voriorsi su tada uglavnom mečeve rešavali već u prvom poluvremenu, odnosno na 172 minuta su imali prednost od 166 razlike!

Stef Kari je te sezone jednoglasno proglašen za MVP sa 30 poena u proseku, a Klej Tompson je ubacivao 22 u proseku.

Svi će plej-of 2016. godine pamtiti po NBA finalu kada su Golden Stejt Voriorsi imali vođstvo od 3-1 u seriji, a onda je Klivlend na pogon Kajrija, Lebrona i Lava dobio naredne tri utakmice i “ukrao” titulu ekipi sa najviše pobeda u jednoj sezoni u istoriji košarke.

Kari je imao problema sa povredama kolena, Boguta su mučila leđa pa je sezonu jedva završio, Andre Igudala nije bio potpuno zdrav, a i Drejmond Grin je bio suspendovan zbog podmuklih udaraca.

Nisu imali ni sreće, ali su svi zaboravili seriju pre velikog finala. Seriju sa Oklahomom. Oklahoma Siti Tanderi su imali 3-1 u seriji protiv Voriorsa, ali Klej Tompson nije dozvolio da ekipa izgubi.

Kada su svi pali, on je “rešetao”. Imao je 582 poena u celom tom plej-ofu, čak 30 više od drugoplasiranog Lebrona Džejmsa koji je imao istorijske brojke tada.

Rekord plej-ofa mu je 41 poen u šestoj utakmici kada je Voriorsima pretilo ispadanje, a pobedili su Tandere 108:101 dok je Durent imao 10/31 iz igre i uglavnom prigovarao nešto sudijama.

Sedmi meč je takođe pripao Voriorsima, a Klej je ima 21 poen i Kari je postigao 36… Ipak, dugo će se pamtiti 11 trojki Oklahomi i 42 poena Kleja Tompsona, stvarno “brutalan” meč.

Pozabavićemo se malo brojevima. Stef Kari i Klej Tompson “Splash Brothers duo” odigrali su zajedno 666 utakmica i pobedili 473 utakmice odnosno 11 punih sezona.

Ako uključimo i plej-of oni su na 737 utakmica postigli po jednu trojku! Od početka 2014. do kraja 2016. godine postigli su preko 250 trojki što nijedan tandem u istoriji košarke nije uspeo.

Pomerili su granice pravljenja ekipe, uticali su na košarku i njen razvoj kao retko ko.

Osvojili su četiri šampionske titule i postali rekorderi po broju pobeda što je uspeh koji možda nikada neće biti nadmašen.

B92.

Podijeli vijest na:

Pretplata
Obavijesti o
guest

0 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Pregledaj sve komentare