Od haotičnog detinjstva i hakerskih dana do globalne slave kao osnivač Vikiliksa, kako je Asanž transformisao način na koji svet gleda na transparentnost vlasti.
Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, u sudu SAD na Severnim Marijanskim Ostrvima jutros je priznao krivicu za deo optužbi koje su mu stavljane na teret u zamenu za slobodu.
Sud mu je kao kaznu odredio vreme koje je već proveo u britanskom pritvoru.
Ovaj značajan razvoj događaja usledio je nakon višegodišnje pravne borbe, u kojoj je Asanž pokušavao da izbegne izručenje Sjedinjenim Američkim Državama.
Rani život i obrazovanje
Džulijan Asanž je rođen 3. jula 1971. godine u Taunsvilu u Australiji. Roditelji, Kristin Hokins, aktivistkinja i slikarka i Džon Šipton, građevinski radnik i aktivista, razveli su se pre njegovog rođenja.
Kada je imao godinu dana, majka se udala za Breta Asanža, glumca sa kojim je vodila malu pozorišnu trupu i koga je Džulijan smatrao svojim ocem, pa je i uzeo njegovo prezime – Asanž. Često su se selili zbog prirode posla, tako da je Džulijan promenio gotovo trideset škola.
Kasnije je studirao fiziku, matematiku i programiranje na univerzitetima Kvinslend i Melburn, ali nije diplomirao.
Interesovanje za računare razvio je u ranoj mladosti, a kao tinejdžer je postao haker pod pseudonimom Mendax.
Zbog hakerskih aktivnosti, međutim, priveden je 1991. godine, ali je izbegao zatvorsku kaznu, uz uslov da ne ponavlja slična dela.
Osnivanje Vikiliksa
Asanž je 2006. godine osnovao Vikiliks, organizaciju posvećenu objavljivanju poverljivih dokumenata i borbi protiv korupcije i zloupotrebe vlasti.
Vikiliks je postao svetski poznat 2010. godine, kada je objavio niz poverljivih dokumenata u vezi sa ratovima u Iraku i Avganistanu, kao i diplomatske depeše SAD.
Ti dokumenti su otkrili brojne kontroverzne informacije, uključujući i sumnje u ratne zločine i korupciju, što je izazvalo burne reakcije širom sveta.
Pravne bitke i azil
Nakon objavljivanja dokumenata, Asanž se suočio sa pravnim problemima.
U Švedskoj je 2010. godine optužen za silovanje, što je negirao, tvrdeći da je reč o politički motivisanim optužbama.
Džulijan govori iz ambasade u Ekvadoru
Da bi izbegao izručenje Švedskoj, posle čega bi gotovo izvesno bio izručen u SAD gde bi ga čekala dugogodišnja zatvorska kazna, zatražio je azil u ambasadi Ekvadora u Londonu, gde je ostao od 2012. do 2019. godine.
Hapšenje i zatvor
Britanska policija je u aprilu 2019. godine, nakon što je Ekvador povukao njegov azil, uhapsila Asanža u ambasadi.
Suočio se sa optužbama u Velikoj Britaniji za kršenje uslova kaucije, dok se istovremeno borio protiv izručenja u SAD.
Američke vlasti su ga optuživale za hakovanje i objavljivanje poverljivih dokumenata što je, tvrde, ugrožavalo nacionalnu bezbednost.
Sloboda i priznanje
Asanž je u sredu, 26. juna 2024. godine, oslobođen nakon što je priznao krivicu za deo optužbi, uključujući manipulaciju poverljivim informacijama, što nosi manju kaznu u poređenju sa optužbama za špijunažu s kojima se suočavao.
Sporazum mu je omogućio da izbegne izručenje u SAD i potencijalnu dugogodišnju kaznu zatvora.
Vreme koje je proveo u britanskom zatvoru uračunato je u njegovu kaznu, te je iz suda izašao kao slobodan čovek i odmah otputovao u Australiju.
Suđenje je održano u Sajpanu, glavnom gradu Severnih Marijanskih Ostrva. Grad je izabran kao neutralna teritorija koja je pod suverenitetom Sjedinjenih Američkih Država, ali je geografski udaljena od kontinentalnog dela SAD.
Asanž je dan ranije doputovao u Sajpan, posle puštanja iz zatvora u Velikoj Britaniji u kojem je proveo pet godina.
Nasleđe i uticaj
Džulijan Asanž je postao simbol borbe za transparentnost i slobodu informacija. Njegove akcije su pokrenule svetsku debatu o pravima građana na informacije i zloupotrebi vlasti.
Iako kontroverzan, njegov rad je otkrio mnoge nepravilnosti i zloupotrebe, te je ostavio dubok trag u istoriji novinarstva i aktivizma.
Odlukom suda, odnosno sporazumom sa Asanžom, stavljena je tačka na jedan od najznačajnijih i najdramatičnijih pravnih slučajeva u poslednjih nekoliko decenija.
