Fudbaleri Srbije će odmeriti snagu protiv Danske, u okviru trećeg kola Grupe C na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj.
Radi se o odlučujućoj utakmici, koja će da odgovori na pitanje: Da li “Orlovi” idu u nokaut fazu ili će još jedan šampionat da se završi u grupnom delu takmičenja?
Protivnik je Danska, sa kojom se reprezentacija Srbije u istorili sastajala tri puta.
Najsvežije 29. marta 2022. godine, u prijateljskom susretu pred takmičenje u Ligi nacija.
Srbija je tada pretrpela ubedljiv poraz od 3:0, sastavi dve selekcije su bili slični ovima koji su sada aktuelni, uz pojedine izmene na po nekoj poziciji, kao na primer u napadu, gde je umesto Kaspera Dolberga – Rasmus Hojlund i sitne rotacije u odbrani, dok je vezni red i tada i sada rezervisan za Kristijana Eriksena i Pjera Emila Hojbjerga.
“Orlovi” su tada igrali nešto otvoreniju utakmicu, napadali su, stvarali šanse, što je dalo i Dancima prostora za igru i tako su ostavili ubedljivu pobedu.
Sada kada je ulog veliki za obe selekcije, očekuje se taktički zatvorenija utakmica.
Pored tog susreta, ove dve selekcije su se dva puta sastajale u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016. godine u Francuskoj.
Srbija ne pamtim po dobru te kvalifikacije, pošto je završila iza Portugalije, Albanije i Danske sa samo četiri boda.
Pored lošeg rezultata, pamti se i albanski dron na “Marakani”, zbog čega je između ostalog i prekinuta utakmica i dodeljena pobeda Albancima.
Tada je Danska u oba navrata lako savladala Srbiju, prvo u Beogradu sa 3:1, a potom na domaćem terenu sa 2:0.
Tokom turnira u Nemačkoj, Danska je dva puta uspela da remizira, prvo sa Slovenijom (1:1), a potom i Engleskom (1:1), dok je Srbija pretrpela poraz od Engleza (1:0), dok je sa Slovencima odigrala 1:1.
Vreme je za prvu pobedu protiv Danske, onu najvažniju, koja može da odvede “Orlove” u nokaut fazu Evropskog prvenstva u Nemačkoj.
Fudbaleri Srbije u utorak od 21.00 igraju protiv Danske utakmicu kakvu su već igrali u Južnoj Africi, Rusiji i Kataru.
I 2010, 2018. i 2022. je bila potrebna isključivo pobeda u trećem kolu za prolaz grupe na Mundijalima. Po svemu sudeći (osim ako se ne poklopi dosta rezultata da prođemo sa dva boda), tako će biti i ovog puta na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj.
Australija u Južnoj Africi (1:2), Brazil u Moskvi (0:2) i Švajcarska u Dohi (2:3) bili su preveliki zalogaji. Videćemo da li će nas i Danska “progutati” ili ćemo uspeti da pobedimo sami sebe, sada kada smo još jednom saterani u ćošak.
Tradicija nam ide na ruku protiv Skandinavaca, ali ne i protiv Danske. Tukli smo do sada redom i više puta Norvešku i Švedsku, ali kada vidimo “crvene vikinge” pred sobom, noge kao da se odseku.
Da ništa nije trulo u državi Danskoj (ili smo mi bili još gori) videlo se u prethodna četiri duela sa ovim rivalom. Sve smo izgubili.
Poslednji put u prijateljskom meču u Kopenhagenu bilo je 3:0, a u kvalifikacijama za EURO 2016. bilo je 2:0 u gostima, a u Humskoj 3:1 za Skandinavce.
Ako računamo i staru Jugoslaviju, u jednom od poslednjih mečeva bivše nam države Danci su tukli Piksija i saigrače sa 2:1.
Kasnije se Jugoslavija raspala, a zbog sankcija je na to prvenstvo Evrope otišla upravo Danska i, kao što znamo, postala prvi i jedini put šampion “starog kontinenta”.
Dakle, definitivno su nam Danci dužni i bilo bi lepo da im sve to sada naplatimo. Ali, pitanje je koliko su za to spremni aktuelni “orlovi”.
Situacija je jasna – Srbiji odgovara isključivo pobeda, koja bi definitivno imala status istorijske. Iz mnogo razloga.
Generacija je ove godine u Nemačkoj dostigla svoj zenit, barem je tako trebalo da bude. Pojedini igrači su u svom “piku” karijera, neki će tek nadoći, a ima dosta onih koji bi mogli da igraju poslednji put za nacionalni tim na velikom takmičenju.
Pre svih, najstariji (i “najspremniji”) Dušan Tadić. On će za dve godine, ako Srbija ode na Svetsko prvenstvo u Severnoj Americi, imati skoro 38 godina i pravo je pitanje hoće li tada igrati bitnu ulogu u nacionalnom timu.
Posebno ukoliko ga već ove večeri u potpunosti sa svoje pozicije “istisne” Lazar Samardžić.
Opravdanja nema, jer su svi spremni, zdravi i, kako kažu, raspoloženi da dođu do rezultata vrednog istorije.
Posebno u ovoj situaciji kada su i Hrvati i Albanci otišli kući, da se ne lažemo, zaista bi nacionalni praznik bio plasman Srbije u nokaut fazu.
Potrebno je samo odigrati jedan vrhunski, timski meč i sve do sada izrečeno će pasti u vodu, a ulicama Minhena zavladaće fešta.
“Orlovi” će ove večeri poleteti, a sami će na “Alijanc areni” odlučiti u kom smeru – ka Beogradu ili Dortmundu.
