Otkriven je novi razlog zašto su ljudi koji nemaju određenu krvnu grupu genetski predisponirani na prekomjernu težinu.
Tim istraživača, predvođen stručnjacima sa Univerziteta u Ekseteru, otkrio je da ljudi sa neispravnim genom zvanim SMIM1 sagorevaju manje energije dok se odmaraju, što ih stavlja u nepovoljan položaj kada pokušavaju da održe zdravu težinu.
U proseku, žene sa ovim stanjem teže su za 4,6 kg, a muškarci imaju dodatnih 2,4 kg masti.
SMIM1 je identifikovan tek pre 10 godina, dok se tragalo za genom koji kodira za određenu krvnu grupu, poznatu kao Vel. Jednom od 5.000 ljudi nedostaju obe kopije gena, što ih čini Vel negativnim.
Ovo novo istraživanje sugeriše da je veća verovatnoća da će ova grupa biti gojazna, a ova spoznaja bi jednog dana mogla dovesti do novih tretmana.
Jeftin i široko dostupan lek za disfunkciju štitne žlezde može biti efikasan u lečenju gojaznosti kod ljudi koji nemaju obe kopije SMIM1, a to tek treba da bude naučno potvrđeno, saopštio je Univerzitet u Ekseteru.
Studija je otkrila da ljudi bez obe kopije gena imaju druge pokazatelje gojaznosti, uključujući visok nivo masti u krvi, znake disfunkcije masnog tkiva, povećane enzime jetre, kao i niži nivo hormona štitne žlezde.
Mattia Frontini, vanredni profesorna Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ekseteru, rekao je:
“Stope gojaznosti su se skoro utrostručile u poslednjih 50 godina, a predviđa se da će do 2030. godine više od milijardu pojedinaca širom sveta biti gojazno. Povezane bolesti i komplikacije stvaraju značajno ekonomsko opterećenje za zdravstvene sisteme. Gojaznost je rezultat neravnoteže između unosa i potrošnje energije, često složene interakcije načina života, životne sredine i genetskih faktora.
Kod manjeg broja ljudi gojaznost je uzrokovana genetskim varijantama. Kada je to slučaj, ponekad se mogu pronaći novi tretmani koji će koristiti ovim ljudima – a sada se nadamo da ćemo pokrenuti kliničko ispitivanje kako bismo saznali da li široko dostupan lek za zamenu štitne žlezde može biti koristan u lečenju gojaznosti kod ljudi koji nemaju SMIM1.”
Da bi došao do otkrića, tim je analizirao genetiku skoro 500.000 učesnika u bazi podataka UK Biobank, identifikujući 104 osobe sa varijantom gubitka funkcije u SMIM1 genu (46 žena i 44 muškarca). Tim je takođe koristio NIHR National BioResource za dobijanje svežih uzoraka krvi i od Vel negativnih i od pozitivnih pojedinaca.
B92.
