KK Crvena zvezda je ozvaničila potpis trojice novih košarkaša.
Crvena zvezda je u sezoni iza nas osvojila tri trofeja: Kup Radivoja Koraća, ABA Ligu i Košarkašku ligu Srbije, dok je nastup u Evroligi još jednom ostavio gorak ukus u ustima navijača.
Najavljeno je da će imati visoke ambicije u sezoni koja dolazi, pa su iz Zvezde vrlo brzo reagovali i dogovorili tri igrača: Uroša Plavšića, Ajzeu Kenana i Nikolu Kalinića.
Velika stvar je bila i ostanak Miloša Teodosića, kao i Rokasa Gidraitisa i Džoela Bolomboja, dok se veruje da je Zvezda sve završila oko dolaska američkog plejmejkera Kodija Milera Mekintajera.
Sa Tornikeom Tokom Šengelijom se vode intenzivni pregovori, pisalo je više medija, a videćemo uskoro i da li je gruzijski košarkaš zapravo blizu dolaska u Zvezdu ili nije.
Slično je bilo i sa Majkom Daumom koji je napustio Efes i navodi se kao potencijalno pojačanje Crvene zvezde, ali za sada nije poznato koliko je Amerikanac blizu.
Nikola Kalinić
Da počnemo sa igračem koji je u petak i zvanično predstavljen kao novo pojačanje Crvene zvezde, a radi se o povratniku Nikoli Kaliniću koji će po treći put u karijeri obući crveno-beli dres.
Kalinić je prvi put došao u Zvezdu iz kragujevačkog Radničkog pa je nosio dres Fenerbahčea i Valensije da bi se vratio u crveno-beli tabor odakle ide put Barselone i ponovo se vraća u Beograd.
Koliko su navijači oduševljeni ovim potpisom ne treba ni govoriti i veoma dobro poznaju sve njegove prednosti i mane, a najveća prednost je svakako odbrana.
Nikola Kalinić igra na poziciji niskog krila i glavna prednost mu je odbrana pa treba istaći da je godinu dana ranije bio jedan od igrača u užem izboru za defanzivca godine.
Radi se o igraču koji sjajno čita stranu pomoći i na “roaming” poziciji u reketu je jedan od najboljih u Evroligi s obzirom da može da blokira igrače, ali i da reaguje na liniji dodavanja zbog čega je dosta opasniji.
Zna da igra odbranu na lopti, odnosno 1 na 1 odbranu, ali to mu je najslabiji segment odbrane ako tako nešto uopšte može da se kaže za Kalinića.
U tranziciji se sjajno snalazi i ume da prepozna kada da napadne loptu što je dosta dobro po saigrače jer će Kalinić znati kada treba da “uskoči” i blokira igrača na polaganju.
Solidan je na šutu u “spot up” situacijama, što će Miloš Teodosić obožavati pa i Kodi Miler Mekintajer ukoliko dođe.
Ono što retko kada ulazi u prvi plan, a jako je bitno za Kalinića jeste njegova sposobnost da organizuje igru iz “post ap” situacija pogotovo.
“Drive and kick” termin je takođe nešto što za Kalinića možemo primeniti jer je sposoban da ostavi saigrača u odličnoj poziciji i asistira u momentu kada pomoć stigne.
Čitao je ovakve situacije u Barseloni veoma dobro i znao kada da proigra Džabarija Parkera, ali i u tranziciji je znao da oduševi jednim ovakvim dodavanjem za lake poene.
Naravno, Kalinić je u Barseloni imao nešto drugačiju ulogu i pokazao da plejmejkeri mogu da računaju na njega u spot ap situacijama, a pogledaćemo malo i njegove procente.
Statistika sa “3stepsbasket” kaže da je sa levog lakta šutirao veoma efikasno, čak 67%, a sa desne strane je takođe bio jako efikasan i imao uspešnost oko 50 procenata.
Najčešće je pretio iz kornera, kako levog tako i desnog i imao 47 odsto odnosno 38 sa tih pozicija za tri poena. Deluje da mu najviše prija sa centralnih pozicija da šutira jer je odatle bio najopasniji u šutu spolja.
Nije mu strano da se baci na loptu, nije mu strano da koristi telo u odbrani i u nekoliko varijacija odbrane pikenrola Kalinić je izuzetno koristan.
Može da iskoči, ali i da se vrati brzo što je posebno bitno zbog “blica” i baš što je gore spomenuto, reakcija na liniji dodavanja je ključna i njemu je to i te kako usađeno.
Od njega ne očekujete mnogo poena, ali na terenu može mnogo da vam donese. Aktivan je, ali ne traži loptu preterano i znaće kada da se izdvoji i bude heroj, a kada da tu ulogu prepusti nekome od saigrača.
U sezoni iza nas imao je 7,3 poena uz 3,8 skokova, 2,4 asistencije i 8,3 indeksnih poena. Najbolje je odigrao protiv Armanija kada je upisao 17 poena odnosno Efesa kome je dao 14, a po 13 je imao protiv Real Madrida, Olimpijakosa i Valensije.
Ajzea Kenan
Iskusni Amerikanac sa pozamašnim NBA iskustvom je najzvučnije pojačanje u Zvezdi ovoga leta. Podsetimo, studirao je na Marej Stejt univerzitetu i 34. pik (2. runda) 2013. godine.
Kenan je igrao za Hjuston, Filadelfiju, Čikago, Finiks, Minesotu i Milvoki u najjačoj ligi sveta, da bi posle epizode u Stokton Kingsima igrao za Uniks u Rusiji, potom Galatasaraj i Olimpijakos odakle i dolazi u Crvenu zvezdu.
Primarno igra beka šutera, ali i te kako može da pomogne na poziciji plejmejkera.
Kenan je visok 183cm i vokalno nije elitni defanzivac, ali može da bude aktivan i pomogne saigračima jer da nije tako teško bi se snašao u sistemu Jorgosa Barcokasa koji takve stvari zahteva od svih svojih igrača.
Kenan je oduvek imao pristojne procente šuta i bio zahvalan igrač još od dana na Marej Stejtu gde je strpljivo čekao svoju šansu i čim je dobio vukao je ekipu do 23 pobede zaredom što pokazuje karakter ovog igrača.
Što se NBA lige tiče, tamo nije ostavio preterano dubok trag, ali je u redovima Filadelfije beležio najbolje partije sa 12,6 poena u proseku i uglavnom ga tamo po tim partijama i pamte.
Već sam rekao da Kenan ima veoma dobre procente šuta. Samo prošle sezone je imao 46% iz igre, 43% za tri poena i 88% sa linije za slobodna bacanja.
Teodosić, Kalinić i ostali će znati da iskoriste ovo, ali kada Kenan igra u izolacijama i kada u piku traži preuzimanja veoma je opasan.
Može da pogađa iz velikog broja situacija s obzirom da je izuzetan sa loptom u rukama i da sebi uvek može da iskreira šut i po tom segmentu se svrstava među elitne igrače Evrolige.
Njegov TS% (zbir svih šuteva) je bio na 64% dok mu je efikasnost takođe bila visoka sa čak 61% eFG i dodatan je plus što može da pogađa iz velike udaljenosti.
Korak u stranu (popularni side step) je još jedno od oružja koje Kenan fenomenalno koristi, a dodaću i da ga ne treba potcenjivati kada izlazi iz blokova i da iz tih “catch and shoot” situacija takođe pogađa u visokim procentima.
Jedna od situacija koje Kenana čine specifičnim igračem je način na koji napada obruč, jer se neće često pronaći igrač kome je prodor u levo jača strana, a da te prodore završava desnom rukom.
Ume da prepozna kada je pametno da ide na polaganja, a kada da zastane i uzme polu distancu, čak i flouter i situacije često budu povoljnije nakon zadrške odnosno “hesitation” poteza.
Razdvajanje na pikenrolu, popularni “split” mu je takođe jako oružje što može da ugrozi defanzivne sisteme gde su iskakanja bitan segment, a nije mu strano ni da podeli asistenciju kada probije prvu liniju odbrane.
Svaki pikenrol ofanzivni sistem voli igrače poput Ajzee Kenana, a pogotovo to mogu da koriste igrači poput Džoela Bolomboja koji bi koristili vertikalni spejsing pa i Luke Mitrovića koji iz kratkog otvaranja imaju veliki broj oružja.
Kenan se ne boji velikih šuteva, voli ih, pa mu je i Barcokas verovao u velikom broju situacija i crtao akcije upravo za Kenana da rešava utakmice.
Mentalitet je da prvo postigne koš, ali će uvek pronaći saigrača kada je u boljoj poziciji, ne gubi mnogo lopti i siguran je sa linije za slobodna bacanja, a ono što će se navijačima dopasti je da često uđe u seriju pogodaka i “zapali” halu.
Kako mu se ruka lako “zapali” tako je znala i da se ohladi, pa smo videli i u nedavno završenom finalu šampionata Grčke neke promašene otvorene šuteve Ajzee Kenana.
Zna i da se iz prevelike želje zbuni u tranziciji i da gubi lopte u trčanju pogrešnim dodavanjem ili prevelikim čekanjem što odbrana udvajanjem idealno koristi.
Ne snalazi se najbolje kod mobilnih odbrana gde protivnici imaju krila koja odlično čitaju situacije, ali jedan takav mu je i novi saigrač pa će uz Kalinića imati priliku da taj segment popravi.
Kenan voli minute, voli loptu u rukama i voli da se pita za sve na terenu. Kao što smo videli i prethodnih dana u izjavama Ajzee Kenana i Jorgosa Barcokasa, tako nešto je i bio problem u Olimpijakosu i glavni razlog za njegov odlazak iz Pireja.
Iako statistika to ne pokazuje, Kenan zapravo može da bude veoma dobar za defanzivne skokove i da koristi situacije kada centri lepo zagrade pa da loptu pokupi i otvori tranziciju.
Kako sam i rekao, možda vokalno ne važi za Bog zna kakvog defanzivca, ali voljni momenat je gotovo uvek tu i ne boji se da igra u kontaktu što treneri svakako vole.
Zbog toga što je nešto niži može da bude meta protivničkog napada, ali dešava mu se i da zaboravi igrača pa da “bekdor” dodavanjima ekipa prima koševe, a i u kretnji kroz blokove ne može uvek da isprati svog igrača.
Spočitavali su mu da prerano skače na finte šuta, ali to su situacije koje se manje-više isprave gledanjem filma i analizom protivničkih igrača, dok u odbrani pikenrola često zna da zakaže i ostane “zakucan” u igrača koji pravi blok pa oni jači sa loptom i dobrim šutem vole da ga “uvlače” u pik.
Da se malo pozabavimo šutem Ajzee Kenana. “3stepsbasket” pokazuje da je sa levog lakta imao veoma visokih 75% uspešnosti dok je sa desnog lakta imao “samo” 57%.
Po ovom grafikonu se vidi da se Kenan ne plaši šuta sa polu distance, jer vidimo i 50% uspešnosti sa kapice, kao i odlične procente iz napadanja reketa.
Iz levog i desnog kornera je često kažnjavao odbrane, dok je sa desnih 45 stepeni bio dosta opasniji u šampionatu Grčke nego u Evroligi, ali je i u eltinom takmičenju bio dosta dobar sa te pozicije.
Procentualno gledano, sa centralne pozicije je bio najefikasniji jer je ukupno (reket, polu distanca i trojke) imao 49,5 odsto, sa leve strane 47,8 odsto, a sa desne 41,5 odsto.
Uroš Plavšić
Nekadašnji centar Tenesija Uroš Plavšić prvi je igrač koga je Crvena zvezda ozvaničila kao potpis za novu sezonu i to dok je sezona 2023/24 i dalje trajala pa je jasno da na njega ozbiljno računaju u sezoni koja nam predstoji.
Neko ko je prošao školu Tenesija naučio je da postavlja nekoliko vrsti blokova što je za evropsku košarku veliki plus, a posebno su bekovi Mege koristili popularni “Varežao blok” gde igrač brzo promeni stranu na kojoj pravi blok sa recimo leve na desnu (i obrnuto).
Plavšić je igrač koji donosi veliku energiju, a Mega mu je baš prijala pa je samo pet puta u ABA ligi bio jednocifren a treba istaći da je igrao oko 25 minuta u proseku.
Mega je igrala polufinale ABA lige, a Plavšić je bio bitan faktor. 216cm je visok sa 120kg težine i veoma je pokretljiv za igrača svoje visine što će igračima poput Ajzee Kenana mnogo značiti i videli ste i sami iz kog razloga.
Pikenrol igra mu je glavna stvar, što je i logično, pa pored Kenana možemo očekivati i Teodosića da može odlično da koristi 2 na 2 igru sa Plavšićem.
Iako mu je šut bio na oko 70 odsto, uglavnom su poeni bili iz reketa i ispred njega je u ABA ligi bio samo Luka Mitrović.
Kada se Plavšić otvori iz reketa, uglavnom će napasti obruč dok se za asistencije neće tek tako odlučiti što je i pozitivna stvar jer baš i ne želite da centar od 216cm glumi plejmejkera toliko često.
Ono što takođe može da se pogleda kao mana je njegova igra leđima. Za elitni nivo to i nije oduševilo, ali ga je “čupala” odlična igra u reketu i na samom obruču.
Imaće Plavšić sa kime da radi i da popravi te određene stvari jer će odbrane znati da koriste te mane i ostavljaju ga samog na visokom postu, a sa strane da ga udvajaju i traže način da ukradu loptu.
Jasno je da će imati problema sa onim elitnim centrima i najboljim igračima Evrolige na toj poziciji, ali ga očekuje prva sezona u karijeri na tom nivou pa treba imati razumevanja za neke “bubice”.
Plavšić nije projektovan za startnog centra i ne treba od njega očekivati da bude Johanes Timan čim sezona počne, ali potencijal definitivno ima.
Kao što sam napisao u analizi Partizanovih pojačanja, za neku dublju priču o sistemima i potencijalnim idejama trenera možemo da pričamo kada se rosteri kompletiraju, ali sa ovim prvim potpisima prilično je jasno koji su ciljevi “večitih” rivala.
