Da se život za manje od 365 dana može okrenuti za 180 stepeni i da usput u tom polukrugu ispiše najlepše priče, iz prve ruke uverio se košarkaš Uroš Plavšić.
Sa završenim koledžom Tenesi i posle šest godina provedenih u SAD, vratio se u Megu na novi početak i u sezoni iza nas izrastao u zvezdu domaće i regionalne košarke.
Kao kapiten i najbolji igrač tima vodio je “ružičaste” do velikih pobeda, pre svega onih nad Partizanom i Crvenom zvezdom, udarao je rampe, spuštao “slušalice”, poentirao iz svake pozicije i tako je sebi trasirao put ka Malom Kalemegdanu, a otvorio je i vrata nacionalnog tima.
Zvanično novi centar beogradskih crveno-belih i kandidat košarkaške reprezentacije Srbije za Olimpijske igre još uvek ne može da veruje šta ga je “snašlo”.
“Osećam se malo uzbuđeno i izgubljeno u celoj ovoj situaciji, ali veoma dobro“, počinje priču Uroš Plavšić za B92.sport.
“Veoma je teško procesuirati sve te informacije, sve se izdešavalo u kratkom vremenskom periodu. Mislim da još uvek nisam svestan svega, da ću tek biti u nekom narednom periodu. Stvarno sam uzbuđen i pre svega sam zahvalan Megi, koja mi je dala priliku da pokažem šta mogu i ko sam zapravo kao košarkaš i kao čovek. Bilo je veliko zadovoljstvo biti u Megi iz prostog razloga što je to jedna jako zdrava sredina i mesto gde mladi igrači dobijaju šansu, što se videlo ove sezone. Uzeću svoj primer – od prvog dana kada sam došao u Megu nisam mogao ni da maštam da će se desiti potpis sa Crvenom zvezdom nakon sezone, a kamoli poziv za pripreme reprezentacije pred ovako jedno veliko takmičenje”, iskren je 25-godišnji centar.
Plavšić je minule sezone prosečno u ABA ligi beležio 15,7 poena, 7,8 skokova i 1,3 asistencije, Mega je ligaški deo završila na četvrtom mestu, a sve to bio je rezultat rada sa mladim i posvećenim trenerom Markom Baraćem.
“Naravno, dosta mi je značilo, Marko ima super odnos sa svojim igračima, pre svega van terena i jednostavno je neko ko ne glumi, tj. nije ne glumi, ali ne eksponira previše svoj autoritet, a opet ga ima kod svih igrača. Meni se to veoma sviđa kod trenera. Imali smo super saradnju što su i rezultati Mege pokazali ove sezone. Jedna od boljih sezona Mege u istoriji kluba i veoma sam srećan što sam kao kapiten mogao da budem deo nečeg takvog lepog . To su stvarno super momci, super organizacija, ljudi u klubu koji rade su maksimalno posvećeni igračima i jednostavno, bilo je uživanje biti deo nečega takvog”, podvlači momak rodom iz Ivanjice.
Protiv najboljih igrao je najbolje, a šta ume ispod protivničkog koša, ove sezone uverili su se i Zvezda i Partizan.
Protiv crveno-belih imao je dva dabl-dabl učinka, crno-belima je ukupno dao 41 poen na dve utakmice, a može da se pohvali da ima pobede protiv dva ekipe koje igraju u Evroligi.
“Koliko god se trudim da protiv svake ekipe da dam maksimum, nekako mislim da igrači u tim trenucima izvuku nešto malo više iz sebe. Malo veća motivacija da se pokaže, to su ipak evroligaši. Jednostavno, pobediti Zvezdu i Partizan u istoj sezoni… Nestvaran osećaj. To je grupa momaka koji su jako mladi, ja sam tu bio najstariji. I da tako mladi, talentovani momci, dođu do takvih rezultata, stvarno mi je bilo veoma drago. Prvo zbog njih, a drugo zbog mene – da mogu da odem iz Mege i da kažem pobedio sam Zvezdu i Partizan u jednoj istoj sezoni. I to je jako lep osjećaj, ali trener Marko baš ima neku politiku da nakon što se jedna utakmica završi, onda se fokusira na sledeću. Nema mnogo vremena za slavlje, što je dobro i ta njegova politika i odnos prema nama nam je dozvoljavao da te neke dobre stvari zaboravljamo dovoljno brzo kao i one loše”, objasnio je Plavšić.
U sjajnoj sezonu čini se da je najviše ostalo upamćeno slavlje posle trijumfa protiv Partizana u ludoj završnici u Hali sportova i čuveno “spuštanje slušalice”, koje je prethodno patentirao američki teniser Ben Šelton, a kog je potom iskopirao i Novak Đoković.
“Moram to da razjasnim, ovo je savršena prilika. Niko mi do sada nije postavio to pitanje, ali to uopšte nije bilo da se neko drugi pecka ili bilo šta drugo. Ne znam odakle je počelo, ali par igrača su u poslednjih sedam dana pre te utakmice na treningu kako god se nešto desi, neki koš ili nešto, oni su spuštali slušalice. Ja sam tu, da kažem foru, video kod Đokovića. Nakon toga su bili neki komentari da sam ja možda nekoga sa druge strane hteo da provociram. Stvarno ne radim takve stvari, to mi uopšte nije bila namera. Ako se neko našao uvređen, ovom prilikom bih želeo da uputim moje izvinjenje”, objasnio je Plavšić.
A onda su došla dva poziva koja se ne odbijaju i gde se slušalice ne spuštaju.
Prvo je zazvonilo sa Malog Kalemegdana.
Pre zvaničnog dogovora i parafa na vernost crveno-belom dresu, navijači Zvezde su ga dočekali aplauzom, jer je kao prvo pojačanje za sezonu 2024/25 gledao mečeve svog budućeg kluba u završnici ABA lige i KLS.
“Biće jako čudno iz razloga što je moje iskustvo sa Zvezdom bilo sa te druge strane, kao navijača. Ako se ne varam, 2015. kada sam došao u Megu, kao dečačić koji je pokušavao da napravi nešto u svojoj karijeri, tada sam isto bodrio Zvezdu. Zvezda je nešto što se kroz celo moje detinjstvo provlači, kroz moju kuću i veoma sam srećan što ću biti deo takvog tima koji imaju najbolje navijače na svetu. Biće mi zadovoljstvo da igram pred njima, daću sve od sebe da pokažem u što boljem svetlu. Mislim da će prvi put biti jako čudno, kada si na drugoj strani, na terenu, a ne na tribinama”.
Kruna sezone došla je 10. juna kada se Plavšić našao na spisku kandidata selektora Svetislava Pešića za Olimpijske igre u Parizu, a Uroš je otkrio kako je izgledao trenutak kada je stigao Karijev poziv sa nepoznatog broja kojim je obavešten da je deo nacionalnog tima.
“Kada je došao poziv, doručkovao sam u kuhinji, telefon mi je ostao u spavaćoj sobi. Ne znam kojim slučajem, ali sam čuo, iako je telefon bio samo na vibraciji. Otišao sam do sobe, video sam broj koji nema memorisan u telefonu. Poziv na Whatsapp, javio sam se i kada sam čuo ko je sa druge strane, bio sam u šoku. Iskreno, mnogo sam se radovao u tom trenutku i odmah sam nazvao roditelje da sa njima to podelim, jer oni su ipak dosta žrtvovali kako bih ja bio u ovom trenutku ovde. I za moj odlazak u Ameriku i za dosta stvari, dosta odluka koje sam sam napravio, moram njima da budem zahvalan jer nikad me nisu sputavali u tome”, rekao je Plavšić.
Kandidati za Pariz:
Vasilije Micić, Aleksej Pokuševski, Bogdan Bogdanović, Nikola Jović, Nikola Jokić, Vladimir Lučić, Marko Gudurić, Vanja Marinković, Ognjen Dobrić, Filip Petrušev, Nikola Milutinov, Dušan Ristić, Aleksa Avramović, Ognjen Jaramaz, Dejan Davidovac i Uroš Plavšić.
Bivši košarkaš Mege zajedno sa još 15 najboljih igrača Srbije odradiće pripreme za Pariz, a na centarskoj poziciji nadmetaće se sa najboljima u Evropi i svetu – Nikolom Milutinovim i Nikolom Jokićem.
“To će biti jedno jako veliko iskustvo za mene, pre svega što ovo jesu neki moji veći ciljevi za karijeru. Reprezentacija je najveći cilj, ali dobiti priliku da se nadmećem na treninzima i da naučim nešto od momaka kao što su oni…. Nikola Milutinov na mojoj poziciji za kog smatram da je jedan od najboljih centara u Evropi. Biće mi zadovoljstvo što sam dobio tu priliku. Nikada se ne zna kada će biti sledeći put da se tako nešto desi. Ovo je savršena prilika za mene da se što više fokusiram i da naučim dosta novih stvari od njih, jer svi znamo ko su i jedan i drugi”, rekao je Plavšić.
Put Pariza krenuće 12 košarkaša, a novi igrač u timu Janisa Sferopulosa veruje da može da se nađe među putnicima u olimpijskom avionu.
“Mislim da u meni ima neke nade, naravno to je prirodno. Koliko je realno da će se to desiti, ne znam. Koliko je bilo realno da ću dobiti poziv za reprezentaciju pre nekoliko nedelja? Bilo je takođe nerealno. Stvarno želim da odem rasterećen, da se pokažem što bolje mogu, da naučim dosta toga, da jednostavno imam to iskustvo sa reprezentacijom. Poziv na pripreme reprezentacije pred Olimpijske igre je nešto što je san svakog košarkaša”, zaključio je Plavšić.
