Zar ishrana puna biljaka ne bi trebalo da bude puna dobrobiti, a ne rizika? Da, ali ne na ovaj način, tvrde stručnjaci.
Veganska ishrana, koja poslednjih godina postaje sve popularnija, je navodno mnogima donela brojne zdravstvene pogodnosti. Osim biljaka i orašastih plodova, u ovaj režim su uključene i veganske verzije koje “imitiraju” hranu od mesa, kao što su veganski burgeri, kobasice, salame…
Dok se iz dana u dan otkrivaju neželjni efekti popularne ultra-prerađene hrane, zbog velike količine masti, šećera i soli, izgleda da ni “zelene”, to jest biljne varijante ovih proizvoda više nisu na dobrom glasu.
Naučnici su otkrili da je odabir ultra-prerađenih biljnih proizvoda (poput hamburgera od veganskog “mesa”, namenjenih da zamene hranu životinjskog porekla) povezan sa 15 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara. Rezultate su dobili prema analizi ishrane više od 118.000 učesnika, starosti od 40 do 69 godina, čiju su ishranu naučnici analizirali tokom najmanje dva dana.
Naučnici su podelili hranu na biljne proizvode, kao što su voće, povrće, žitarice, hleb, kolače i slatkiše, pa zatim na proizvode životinjskog porekla – riba, živina, crveno meso, jaja i mlečni proizvodi.
Dve grupe su zatim dalje podeljene na ultra-obrađene (UPF) i manje obrađene (ili poptuno neobrađene), a ovi podaci su zatim povezani sa bolničkim evidencijama i podacima o smrtnosti da bi se dobile informacije o kardiovaskularnim bolestima.
Ljudi koji su jeli mnogo ultra-prerađene hrane na biljnoj bazi imali su 7 odsto veći rizik od bolesti, poput zakrčenih srčanih sudova, a imali su i 15 odsto povećan rizik od umiranja u poređenju sa vegetarijancima.
Povećanje unosa neprerađene vegetarijanske hrane (poput svežeg voća i povrća) za 10 odsto je bilo povezano sa 8 odsto manjim rizikom od srčanih oboljenja.
Smrtnost od srčanih bolesti pala je za petinu kod vegetarijanaca koji su konzumirali najmanje UPF-a, a rizik od dobijanja kardiovaskularnih bolesti u celini (uzrokovanih nagomilavanjem masnih naslaga unutar arterija) pao je za 13 odsto.
“Dok se ultra-prerađena veganska hrana često reklamira kao zdrava hrana, ova velika studija sugeriše da ultra-obrađena hrana na biljnoj bazi nema zaštitne efekte na zdravlje i da je povezana sa lošim zdravstvenim ishodima,” objašnjava koautor studije dr Ester Vamos.
Aditivi za hranu i industrijski zagađivači prisutni u ovoj hrani mogu izazvati oksidativni stres i upalu, sugerišu naučnici. Dodali su da smernice za ishranu koje promovišu biljnu ishranu i smanjenje mesa moraju takođe naglasiti važnost izbegavanja UPF-a za dobro zdravlje srca.
“Uprkos tome što su na biljnoj bazi, ova hrana može doprineti faktorima rizika kao što su dislipidemija i hipertenzija zbog svog sastava i metoda obrade”, rekla je dr Fernanda Rauber, autorka studije.
“Aditivi u hrani i industrijski zagađivači prisutni u ovoj hrani mogu izazvati oksidativni stres i upalu, dodatno pogoršavajući rizike. Stoga, naši rezultati podržavaju pomak ka izboru biljne hrane koji uzima u obzir stepen prerade za poboljšanje ishoda kardiovaskularnog zdravlja.”
Da li to znači da su sve veganske opcije nezdrave
Važno je napomenuti da su se u ovoj studiji u kategoriju UPF na biljnoj bazi uključivale namirnice kao što su čips, kolači, bezalkoholni sokovi: Hrana za koju se već zna da je štetna po srce.
Drugim rečima, ova studija ne dokazuje da su apsolutno sve veganske alternative nezdrava opcija, ali da je vrlo važno da, prilikom biranja veganskih “zamena” za životinjske proizvode, svako dobro obrati pažnju na sastojke, jer one mogu imati veliku količinu masti, soli i šećera.
Takođe je važno naglasiti da, samo zato što je određena hrana ili piće tehnički na biljnoj bazi, to ne znači da je sigurno zdravo.
RTbalkan.
