Vasilij Zajcev ostao je jedan od najpoznatijih snajperista u istoriji – tokom Staljingradske bitke za samo nekoliko meseci neutralisao je skoro pola bataljona nemačkih vojnika i obučio desetine vojnika da pogađaju metu već prvim hicem, a njegove metode koriste se i danas.
Više od 240 eliminisanih neprijateljskih vojnika i oficira, desetak odlikovanja, dva priručnika o strelačkom umeću i ogromno iskustvo u uličnim borbama – ovo je ukratko o čuvenom snajperisti Vasiliju Zajcevu, koji je precizno gađanje naučio još u detinjstvu. Njegov deda, iskusan lovac, često ga je vodio u lov u uralsku tajgu. Od malih nogu učio je kako da prati divljač, maskira se i kreće nečujno kroz šumu.
Već sa deset godina dobio je luk koji mu je deda napravio, a dve godine kasnije i pušku berdanku kalibra 20. Otac mu je tada rekao: “Troši municiju štedljivo i uči da pucaš bez promašaja”. Zajcev je taj savet pamtio čitav život i često ga primenjivao u ratu.
Početak Velikog otadžbinskog rata dočekao je u Tihookeanskoj floti kao pisar u artiljerijskom odeljenju. Do leta 1942. već je pet puta tražio da bude poslat na front i konačno je raspoređen u 284. streljačku diviziju i u septembru prebačen u Staljingrad.
Već u prvim danima borbe se istakao. U oktobru je sa udaljenosti od 800 metara ubio tri neprijateljska vojnika običnom puškom. Do tada je eliminisao 32 Nemca. Dobio je medalju “Za hrabrost” i snajpersku pušku sa optičkim nišanom.
Snajperisti su bili izuzetno važni u gradskim borbama, gde je svaka ruševina mogla postati vatrene pozicija. Najčešće su gađali oficire kako bi poremetili komandovanje. U Staljingradu je najpoznatiji bio upravo Zajcev. Smatrao je da je ključ uspeha u razmišljanju van šablona i stalnoj improvizaciji.
Uveo je pravila koja i danas važe: menjanje položaja posle nekoliko hitaca, pažljiva kamuflaža i korišćenje mamaca. Često je postavljao lutku u uniformi kako bi naveo neprijateljske snajperiste da otkriju svoju poziciju.
Tajne veštine
Zajcev je uveo i taktiku “grupnog lova”, gde više snajperskih parova pokriva istu zonu. Takav pristup bio je izuzetno efikasan.
“Uzeo sam šest učenika i sačekali smo nemačko pojačanje. Kada su se pojavili, počeli smo da pucamo. Ja sam ubio 11 vojnika, a zajedno smo eliminisali 40”, pisao je 1943.
Svoje učenike je učio da vode beleške o terenu, rastojanjima i mogućim pravcima kretanja neprijatelja. Zahvaljujući tome, bili su spremni da deluju u bilo kom delu grada bez gubljenja vremena.
Često je ciljao lice neprijatelja, kako bi njegova oprema ostala na vidnom mestu i namamila druge vojnike. Izbegavao je pucanje u sumrak, jer bi odsjaj mogao da ga oda, dok je jutarnje sunce koristio da uoči neprijateljske optičke uređaje.
Borba sa snajperistima
Od 242 neprijatelja koje je eliminisao, 11 su bili snajperisti. Često je pobeđivao u dvobojima.
Najpoznatiji je njegov duel sa nemačkim snajperistom, koga u memoarima naziva majorom Kenigom. Poslat je u Staljingrad da eliminiše sovjetske snajperiste, pre svega Zajceva. Posle pažljivog praćenja, Zajcev je otkrio njegovu poziciju. Sačekao je pravi trenutak, kada je sunce osvetlilo neprijateljski nišan, i jednim preciznim hicem ga eliminisao, pišu RIA Novosti.
