Hrvatski meteorolog, klimatolog i fizičar, profesor i doktor nauka Branko Grisogono, profesor dinamičke meteorologije na Geofizičkom odseku Prirodno-matematičkog fakulteta u Zagrebu, kaže da nas čeka “giljotina”.
On je napomenuo da se i Hrvatska nalazi u području rizičnom od poplava koje se dogode svakih nekoliko godina i da se na njih mora pripremiti. Napominje da su sistemi odbrane od poplave stari 50 ili 200 godina i da su građeni po ondašnjim standardima, a klima se promenila.
Istakao je i da se intenzitet padavina povećava, kao i da će one biti žestoke, prenosi Jutarnji list.
Cijelu emisiju Briefing možete pogledati na samom kraju teksta.
Grisogono sa 99 postotnom sigurnošću smatra da je za ovo što se događa s vremenom odgovoran čovek zbog preteranog asfaltiranja, betoniranja, proizvodnjom efekta staklene bašte i nemarnog ponašanja prema prirodi.
“Svaki od zadnjih deset meseci na svetu je bio najtopliji od kada postoje merenja. To je serija bez presedana. U aprilu smo imali temperature od 25 stepeni koje su prikladnije maju. Promene su žestoke, idemo iz krajnosti u krajnost jer je priroda energetski nabildovana porastom temperature”, rekao je on za emisiju Brifink.
Dodaje da se plaši da ćemo izgubiti klasična četiri godišnja doba. Jer, kako kaže, poslednje dve godine zime gotovo da nije bilo, a klimatske projekcije pokazuju da će one i nadalje u proseku biti sve blaže što ne znači da ponegde neće doći do nevremena u kojem će u dva sata napadati pola metra snega.
Posebno zabrinjavajućim smatra porast noćnih temperatura koje nemaju veze sa sunčevim zračenjem. I ove godine možemo, kaže, očekivati vrele noći u kojima se temperature ne spuštaju ispod 30 stepeni što ugrožava biodiverzitet jer se biljke i životinje ne mogu opustiti i odmoriti. One nemaju klima uređaje.
“Situacija u Evropi i u svetu nije dobra. Više je ratova. Ovaj vek će sigurno biti vek vode zbog koje će se ratovati. Nedostatak pitke vode je i jedan od najvažnijih razloga velikih migracija”, ističe Grisogono, dodajući da je krajnje vreme da se smanji emisija gasova staklene baste i seča šuma.
Kada bi se sutra drastično smanjila emisija CO2, atmosferi bi za oporavak trebalo oko 20 godina, ali okeani imaju pamćenje duže od hiljadu godina i nastavili bi da se se zagrevaju, navodi Grisogono, dcodajući da su i pored svih upozorenja, emisije ugljen dioksida iz godine u godinu sve veće.
“Kao da smo na velikim kolima i idemo na giljotinu. Samo je pitanje ko sedi napred, a ko pozadi. Neke bogatije evropske zemlje se trude da sprovode zelene politike, ali njihovi stari automobili završavaju kod nas, u Albaniji, Grčkoj, Africi… Na Mediteranu, gde živi nekoliko stotina miliona ljudi, možemo očekivati sve više suša jer je tu porast temperatura vazduha veći nego u ostatku Evrope. Sve više se betonira, jača saobraćaj i turizam i sve je više letnjih požara “, ističe Grisogono.
